Milano-vodič za 3 dana

Duomo Milano

Milano je jedan od gradova do koga se može lako stići avionom iz Niša. Iz tog razloga smo odlučili da sledeća destinacija koju ćemo posetiti bude ovaj finansijski, kulturni i modni centar. Iako na samom startu naše avanture nije sve išlo glatko, celokupan utisak  je na kraju više nego pozitivan.

Prošle godine sam prvi put leteo sa niškog aerodroma, kada smo posetili Beč. Tada sam bio zatečen brojem ljudi koji koriste “Konstantin Veliki”, iz celog regiona. Veliki broj stranaca, ljudi iz cele Srbije i regiona, predstavljaju veliki potencijal za razvoj grada. Taj potencijal se mora iskoristiti ali je neophodno da se uslovi na samom aerodromu poboljšaju. Prvenstveno mislim uslove u kojima putnici čekaju svoje letove. Za početak bolja klimatizacija i toaleti a kasnije i povećanje prostora. Let Niš-Bergamo traje manje od dva sata. Aerodrom u Bergamu je veliki, čini mi se veći od beogradskog i dobro je povezan sa drugim gradovima. Konekcija od Bergama do Milana je odlična, autobusi čekaju ispred aerodroma i polaze na svakih 15 minuta. U Milanu voze do glavne železničke stanice.

Naš dolazak u Milano se poklopio sa prvomajskim praznikom, što nam je napravilo mnogo problema. Mnoge metro linije nisu radile kada smo stigli u Milano. Da zlo bude veće, počela je kiša, pa su i svi taksisiti bili zauzeti. Niko od radnika u kafićima i restoranima pored kojih smo prolazili nije hteo da pozove taksi za nas. Samo sam na jednom mestu, u nekom otmenijem restoranu, sreo čoveka koji je imao želju da pomogne. Imali su uređaj koji im koristi da direktno pozivaju taxi za svoje goste, ali je toliko dugo bio zauzet, da smo odustali. Na kraju nam nije ništa preostalo, nego da po kiši odšetamo do našeg hotela. Lagana šetnja od 6.2 kilometra.

Milano mapa metro linija

Milano mapa metro linija

Hotel u kome smo odseli, Berlino, je ispao odličan izbor. Čist, prostran i dobro povezan sa centrom grada i železničkom stanicom, što smo tek kasnije saznali na recepciji. Do centra vozi tramvaj br.1 a do i od železničke stanice autobusi 90 i 91. U Milanu možete kupovati karte za gradski prevoz koje koštaju 1.5 evra i traju 90 minuta, ili dnevne i dvodnevne karte koje su 4.5 i 8.5 evra. Za to vreme možete koristiti sve vrste prevoza, metro, autobuse ili tramvaje.

Prvi dan- posete muzejima

Kako nam vremenska prognoza nije bila baš naklonjena, rešili smo da iskoristimo loše vreme za posetu galerijma i muzejima. Tramvajem smo stigli do Milanske Skale, malo se prošetali kroz galeriju Vittorio Emanuele II do Duomo katedrale. To je centralno mesto Milana, kojem smo se često vraćali. Što se tiče tramvaja na liniji 1, oduševio sam se njegovom izgledom. Drvene klupice, starinski lampioni…sve me to podsetilo na stari niški restoran Tramvaj koji je nekad bio u Dušanovoj ulici.

Iza Milanske Skale nalazi se jedna od najpoznatijih galerija u Milanu, čuvena Brera. To je fakultet lepih umetnosti, galerija, botanička bašta i opservatorija. Ono što je interesantno za sve muzeje jeste da su puni dece. Organizovano idu i disciplinovano slušaju predavanja. Od malena ih uče da vole i cene umetnost i nauku. U galeriji se mogu naći dela Karavađa, Rafaela, Tintoreta i mnogih drugih italijanskih umetnika.

Iz Brere smo lako metroom (zelena linija, od stanice Lanza do S.Ambrogio) stigli do Muzeja nauke i tehnike-Leonardo da Vinči. Ovaj muzej je ostavio tako jak utisak na mene, da je zasenio sve koje sam do sada posetio. Bio sam oduševljen i fasciniran, kao kada sam prvi put ušao u Prirodnjački muzej u Skoplju, pre više od trideset godina. Za ovaj muzej je potrebno izdvojiti bar 5-6 sati. ako želite da lepo vidite sve eksponate.

Već me je prva soba ostavila bez reči. Stari modeli Alfa Romea, a iza njih postavka o Marsu, sa slikama Dejvida Bouvuja kupili su me u momentu. Crteži i makete Leonarda da Vinčija, radionice u kojima su se pravili časovnici, violine, kako se vadio ugalj…bukvalno smo se našli u vremenskoj mašini koja nas je vratila u neka drugačija vremena.

A onda bi nas iz prošlosti bacala u svemir, pokazujuči nam satove koje su astronauti nosili (Omega je ovde izdominirala), skafandere i kamenje sa Meseca. Možete videti i deo akceleratora čestica kakav postoji u CERNu.  Ako idete u Milano, ovaj muzej ne bi trebalo propustiti!

Ceo muzej je podeljen u tri velike zgrade. U prvoj zgradi su glavne postavke, druga zgrada je sa starim lokomotivama a treća sa avionima i brodovima. U dvorištu se nalazi podmornica u koju je dozvoljen ulazak. Klaustrofobičan, skučen prostor, prikazuje koliko je teško provoditi vreme u podmornici, čak i u mirnodopskim uslovima.

Lepa stvar je što su ulaznice za većinu muzeja za decu besplatne a tamo gde se plaćaju su dosta jeftinije. U većini muzeja je cena ulaznice 10 evra.

Posle višečasovne posete ovom muzeju, otišli smo do Naviglio kanala (zeleni metro, stanica P.ta Genova). Ovo je veoma šarmantna četvrt, sa veštačkim kanalima, na kojima je veliki broj restorana, kafića i poslastičara. Kako je kiša rosila kada smo došli do nje, nije bilo stolica u baštama. Mogu da zamislim opuštenu atmosferu pored kanala, kada je vreme sunčano. Inače je Navaglio nekada bila siromašna četvrt, u kojoj su uglavnom živeli neafirmisani umetnici.

Drugi dan-Jezero Como

Drugog dana smo planirali posetu jezeru Komo (Como). Sa centralne železničke stanice voz preko Monce i Leccoa stiže do mesta Varene na jezeru. Odatle se trajektom stiže do Belađa (Bellagio), bisera jezera Komo. Ovo putovanje vozom sam danima isčekivao. Osećao sam se kao Šeldon iz “Štrebera”, maštajući da je lokomotiva slična onoj koju sam video u Leonardovom muzeju, dan pre. Put do Varene jednim delom prolazi pored samog jezera. Zamišljao sam ovo putovanje kao kombinaciju Orijent i Hogvorts ekspresa. Na žalost, sam put nije tako bajkovit, ali kada stignete do Varene, bajka počinje. Varena je prelepo mesto, ušuškano na istočnoj obali jezera. pored same obale je pešačka staza, a odmah uz nju brojni restorani. Svuda ima cveća. raznobojnih kuća u strmim kamenitim ulicama.

Trajekti idu često, cena karte od Verene do Belađa je 4.1e a sam put traje petnaestak minuta. Belađo je smešten na centralnom delu jezera. Odatle se pruža predivan pogled na još uvek snegom prekrivene Alpe. Svuda su kafići, ulice su uske, strme i prepune cveća. Ovde je mnogo veća gužva nego u Vareni. Mesto nije veliko, može se prepešačiti za pola sata. Ali niko ne žuri kada stigne u Bellagio, zato kafa, šetnja, sladoled, šetnja…i tako satima. Nismo uspeli da vidimo Klunija ili JLo, ali nam ni malo nisu nedostajali.

Voz iz Varene za Milano prolazi na sat vremena, u 37. minutu svakog sata. Nama je pobegao pred nosom, pa smo morali da se “mučimo” na ovom jezeru sat vremena više od planiranog.

Treći dan- obilazak milanskih znamenitosti

Za treći dan smo ostavili posetu zamku Sforca(Sforza) i katedrali Duomo. Karte za katedralu smo kupili online, kako ne bi gubili vreme u ogromnim redovima za karte i ulazak. Tura je počinjala u 15h, a mi si imali celo pre podne na raspolaganju. Naš tramvaj nas je ostavio ispred trijumfalne kapije na početku parka Sforca. Dosadna kiša je sipila i ovog dana. Ali nas nije slomila. Šetali smo se kroz park, osluškivali grad. Na drugom kraju parka uzdiže se veličanstveno zdanje, dvorac Sforca. Nekada moćno utvrđenje, koje je prelazilo u ruke raznih osvajača, sada je velelepni muzej.

U okviru Sforce sada možete videti postavke iz praistorije i Egipta (na žalost bila je zatvorena za vreme naše posete). Mene je oduševila postavka oklopa i oružja iz renesanse. Postoji velika galerija sa različitim italijanskim umetnicima iz renesansnog perioda. Jedan sprat je posvećen istoriji muzičkih instrumenata. U dvorištu zamka je bila neka dečija manifestacija gde su mališani izvodili predstavu u renesansnim kostimima. Nismo uspeli da posetimo sve muzeje u okviru zamka. Naročito nam je žao što nismo videli VR turu i muzej Leonarda da Vinčija koji je u jednom periodu (1482-1500) bio zadužen za uređivanje dvorca. U to vreme je oslikao i čuvenu “Tajnu večeru” u crkvi Santa Maria delle Grazie.

Kada smo završili sa posetom zamka, lagano smo se uputili ka Duomu. Milano je lep grad. Naročito taj uži centar od Sforce do Duoma. Ali mu nešto nedostaje, neka jedinstvenost, koju na primer Rim poseduje. Kako je temperatura rasla, i oblaci se razilazili, tako se punio i trg ispred katedrale. Svuda se tražilo mesto više, redovi za kupovinu sladoleda su podsećali na one za ulaz u katedralu. Sa druge strane, ulaz u katedralu je bio kontrolisan od strane vojske, sa jačim obezbeđenjem od aerodromskog. Prvo nas je preskenirao jedan vojnik, pa pregledao drugi a na kraju treći gledao karte. Svuda na trgu se mogu videti vojnici sa dugim cevima.

Kupovina karata online je bila pravi pogodak, jer se normalno čeka na ulazak dosta dugo. Imali smo vodiča koji nam je podelio radio prijemnike i skušalice, pa smo mogli da je čujemo čak i kada bi se malo udaljili. Katedrala Duomo je zaista impresivna. Treća je po veličini u Evropi, posle katedrale Svetog Petra u Rimu i katedrale u Sevilji. U njoj se nalazi 52 potporna stuba, i svaki simbolizuje jednu nedelju u godini, koju treba posvetiti Bogu kako bi došli do spasenja. Oltar je grandiozan, sa orguljama koje su napravljene 1938. godine. Orgulje se sastoje od 15,800 cevi, od kojih su najduže čak 9 metara a najkraće samo nekoliko centimetara.

Ispod katedrale se nalaze ostaci ranohrišćanske crkve i krstionice, koju je podigao Sveti Ambrozije 387. godine. Ovo arheološko nalazište je nađeno slučajno, tokom drugog svetskog rata. Tu su Italijani pravili sklonište za stanovnike Milana, kao zaštitu od Savezničkog bombardovanja. Prilikom izgradnje skloništa, a kasnije tokom izgradnje prve metro linije, šezdesetih godina prošlog veka, ono je pretrpelo veliko razaranje.

Na krov Duoma se može ići stepenicama ili liftom. Naša tura je obuhvatala lift, što nije toliko sjajno, jer je veliki broj turista i dosta se čeka na penjanje i spušranje. Lift ide do prvih terasa, odakle se preko krova i niza uskih i strmih stepenica stiže do samog vrha ove gotske lepotice. Odatle se pruža predivan pogled na ceo Milano. Kada se tura završila, planirali smo da vidimo i muzej Duoma, koji je odmah preko puta, a koji je bio obuhvaćen kartom. Međutim, kako je bilo pola šest, a muzej radi do šest, pri čemu se u 5:15 zatvaraju ulazi, nismo mogli da iskoristimo kartu. Rekli su nam da možemo kartu iskoristiti tri dana, ali kako nam je ovo bio zadnji dan u Milanu, bila je slaba uteha. Zato proverite koliko vam karte važe kada ih kupite, ako ne stignete da vidite sve što poželite u muzeju, možda je moguće doći sutra ili prekosutra.

Ostatak dana smo proveli u šetnji po Milanu. Obišli smo Breru još jednom, u nadi da je botanička bašta otvorena, ali se i ona u 18h zatvara. Ali na našu sreću kafići su radili. Jedva smo uspeli da nađemo mesto, ljudi su izašli da iskoriste lepo vreme posle dužeg kišnog perioda. Kako smo dobro isplanirali boravak, nismo morali nigde da žurimo. Videli smo sve što smo planirali, svaki dan smo se šetali oko 20 kilometara, i ostavili dovoljno da imamo čemu da se vratimo. Milano ćemo pamtiti po mnogo lepih stvari, ali najviše po dobrom druženju, jer nije toliko bitno gde si, već sa kim si. Veliki pozdrav Milanskoj ekipi!

Leave a comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *