Istanbul je biser Turske, kolos koji se raširio na dva kontinenta. Sa višemilenijumskom istorijom, ovaj grad definitivno ima šta da ponudi svojim gostima. Rešili smo da iz Niša kolima odemo do Istanbula i put se pokazao lakšim nego što smo mislili. Iako je početak bio stresan, sve posle parkiranja auta bilo je pravo uživanje. U planiranju puta smo koristili informacije sa stranice Memoari Jednog Derviša, koje su se pokazale zaista dobrim.
Dolazak do Istanbula
Od Niša do hotela u centru Istanbula, Google mape su pokazivale 715 kilometara, koje možete da pređete za osam sati.
Put je uglavnom dobar, osim na delu posle Bugarske granice do Sofije, gde su radovi. Tu se naoružajte strpljenjem. Druga tačka na koju trebate da obratite pažnju jeste kružni tok na obilaznici oko Sofije. Ako odmah krenete desno, nadajući se da ulazite u kružni tok, napravićete grešku. Kada zaobiđete Sofiju pratite samo put za Plovdiv a zatim za Svilengrad i stižete na granicu sa Turskom.
Kada uđete u Tursku, obavezno kupite HGS karticu u Turskoj PTT kancelariji. Ako ne planirate da idete na Azijsku stranu, dovoljno je da uplatite 100 lira (oko 6 evra) i biće Vam dovoljno za odlazak i povratak. Na našu nesreću mi smo propustili ovo, pa nam je rampa kod Jedrena zasvirala kada smo prolazili, što je bio znak da nešto nije u redu. Na putu do Istanbula smo stali skoro na svaku pumpu, gde su ranije mogle da se kupe HGS kartice, ali više se nigde ne prodaju. Sve nas je to usporilo, pa smo u grad stigli u vreme najveće gužve.
Kada birate hotel u Istanbulu, centar je dobra opcija zbog blizine svih atrakcija, ali je zato teško naći parking. Mi smo preko hotela našli “privatni” parking za 20 evra po danu a na državnim parkinzima, ako nađete mesta, plaćate 60 lira (oko 3.5 evra) po danu.
Posle ulaska u hotel, krenuli smo u razgledanje grada. Košnica od dvadeset miliona ljudi. Mislili smo da će nam ta gužva smetati, ali smo se prevarili. Iako ovo nije bila ljubav na prvi pogled, na kraju smo otišli sa prelepim utiscima.
Prvi dan-centar Istanbula
Kako smo bili smešteni na pet minuta hoda od Plave Džamije (Sultan Ahmedova džamija), uspeli smo da prvog dana posetimo većinu znamenitosti koje su u centru.
Hipodrom u Carigradu
Sve znamenitosti u centru se nalaze na prostoru nekadašnjeg Vizantijskog Carskog kompleksa, koji je izgradio naš Nišlija, Konstantin Veliki.
Hipodrom je bio dimenzija 450×130 metara i mogao je da primi oko 100.000 ljudi. Na istočnoj strani se nalazila Carska loža, koja je sa Carskom palatom bila povezana tajnim prolazom. Na severnoj strani tribina se nalazio skup bronzanih figura, poznatih kao “Konji Svetog Marka” koje su Krstaši u četvrtom krstaškom pohodu opljačkali i odneli u Veneciju. Ti konji se sada mogu videti na pročelju Bazilike Svetog Marka.
Trke dvokolica su bile glavna zabava u Carigradu, a mesta gde su se trkači okretali označavao se sa dva obeliska, jednim egipatskim (Teodosijev obelisk) a drugi kamenim (Konstantinov obelisk). Oba i sada krase park koji je nastao na mestu trkačke staze. Park je sada centralno mesto za sve turiste, odakle kreću mnoge ture. Osim ova dva obeliska, u parku možete videti Zmijski stub, koji je Konstantin Veliki iz Grčkog Delfija doneo u Konstantinopolj. Ovaj stub je verovatno najstariji predmet koji ćete videti u Istanbulu. Potiče iz petog veka pre nove ere, iz perioda Grčko-persijskih ratova. Posle bitke kod Plateje i pobede Grka stub od osam metara je izliven od oružja Persijskih ratnika. Na glavama se nalazila zlatna posuda, koja je ukradena u četvrtom krstaškom pohodu. Stubu danas nedostaju glave zmija. Jednu glavu možete videti u Arheološkom muzeju.
Sultan Ahmedova džamija (Plava džamija)
Sultan Ahmetova džamija je poznata po svojoj unutrašnjosti i plavim pločicama na njenoj glavnoj kupoli koja je visoka 43 i prečnika 23,5 metara. Zahvaljujući 260 prozora vešto postavljenih unutar džamije, glavna kupola izgleda kao da visi u vazduhu. Na našu veliku žalost, u vreme našeg boravka se vršila rekonstrukcija džamije, tako da smo mogli da vidimo samo skele svuda okolo. Jedino što je bilo završeno jeste baš ta velelepna kupola. Postoji dosta opcija za posetu džamije i hipodroma sa vodičem, za one koji žele da saznaju više o ovim lokacijama.
Sultan Ahmed je svoju džamiju napravio tako da gleda najveću atrakciju u Istanbulu, poznatu Aja Sofiju. Između njih se nalazi prelepi park gde možete da uživate u šetnji ili da se odmorite na nakoj od klupica.
Aja Sofija
Sigurno centralno mesto u gradu, svojom veličanstvenošću oduzima dah već više od 1500 godina. Nekada glavna crkva u Konstantinopolju, posle pada grada postaje džamija. Njena istorija je burna. Od njene izgradnje 537. godine pa do pada grada 1453. godine bila je pravoslavna saborna crkva i središte Vaseljenskog patrijarha. Za vreme 4.krstaškog pohoda, Krstaši zauzimaju Konstantinopolj i ona od 1204. do 1261. služi kao katolička crkva. Posle drugog pada Carigrada, Mehmed II Osvajač je pretvara u džamiju. Nakon pada Osmanskog carstva i proglašenje Turske za Republiku, 1934. Aja Sofija postaje muzej. Tako je bilo sve do 2020. kada je ponovo proglašena džamijom.
Ne zna se da li je Aja Sofija lepša spolja ili iznutra. Serafimi i Bogorodica se i sada mogu videti na svodu i kupoli. Za ulazak u nju je neophodno da žene imaju pokrivenu glavu a muškarci duge pantalone.
Topkapi palata
Odmah iza Aja Sofije se nalaze bedemi Topkapi palate, koja je izgrađena na zahtev Mehmeda II Osvajača, odmah po padu Carigrada. Služila je kao glavna rezidencija Sultana više od 400 godina, sve do izgradnje Dolmabahče palate. Ako se odlučite za obilaske muzeja i Topkapi palate, preporučujem da kupite Museum Pass karticu, koja Vam omogućava ulazak na 12 lokacija u gradu u roku od 5 dana od aktivacije kartice. Na ovaj način štedite i novac ali i vreme za čekanje u redovima za karte.
Ime Topkapi znači Topovska kapija i ime je dobila jer su se tu nekada nalazile kapije Konstantinopolja koje su topovima probijene.
Aja Irina
Od ulaza u kompleks, desno nalaze se ostaci Aja Irine, jedne od retkih Pravoslavnih crkvi koje nisu pretvorene u džamiju posle osvajanja Carigrada. Ona se koristila kao magacin municije, pa muzej oružja a sada se restaurira. Museum Pass vam omogućava da je posetite unutra. Ako nemate karticu, ulazak je oko 5e, što je po mom mišljenju previše, s obzirom ne njeno sadašne stanje.
Sama Topkapi palata se sastoji od četiri dvorišta, koja čine zasebne celine.
Dvorišta Topkapi Saraja i Harem
Carska kapija (Bab-ı Humaiun) vodi do prvog dvorišta gde su se nalazile kancelarije i administracija. Kapija pozdrava (Bab-us Selam) vodi do drugog dvorišta, gde su se nalazila kraljevska sala i riznica. Tu je Sultan vršio prijeme stranaka i sastajao se sa svojim podanicima.
Odmah pored se nalazi prostorija sa satovima koji su se nalazili u palati. Meni je najinteresantniji deo sa postavkom oružja.
U prvom dvorištu možete videti pomoćne prostorije za poslugu i ogromne kuhinje, koje su trebale da nahrane desetine hiljada stanovnika unutar palate.
Kapije čednosti (Babussaade) vodile su do trećeg dvorišta gde se nalazio harem (Harem-i Humaiun) i sultanove unutrašnje privatne sobe, kao što je privatna škola (enderun).Za ulazak u harem se plaća dodato, ali je poseta obuhvaćena Museum Passom.
U četvrtom dvorištu, koje kao terasa gleda na Bosfor, bile su privatne sobe i zgrade za sultanovu dnevnu sobu.
Arheološki muzej
Blizu ulaza u Topkapi palatu nalazi se arheološki muzej. I on je pokriven Museum Passom, pa smo iskoristili priliku da ga posetimo. U dvorištu muzeja se nalazi kafić, pa možete popiti kafu i gledati dvorište puno arheoloških nalaza i Gulhan park. U vreme naše posete je Osmanlijsko krilo bilo u rekonstrukciji. Interesantno je videti krilo posvećeno Troji, i kako su se naselja posle velikih razaranja ponovo kreirala. Najinteresantniji eksponat je glava zmije koja je nekad krasila vrh Zmijskog stuba na hipodromu.
Imali smo plan da posetimo i poznatu Baziliku Cisternu, ali su u toku radovi na njenoj rekonstrukciji.
Drugi dan-Galata i Dolmabahče
Kada pređete “Zlatni Rog” preko Galata mosta, ulazite u modernu oblast koja je bila srce trgovine vekovima. iznad mosta dominira Galata kula, a nekoliko kilometara dalje, možete posetiti Dolmabahče palatu. Iako sve deluje blizu, preporučujem da koristite gradski prevoz, jer u ogromnom gradu, kakav je Istanbul, razdaljine znaju da varaju.
Kula Galata
Kula potiče iz šestog veka i bila je deo bastiona koji je kao i mnoge druge građevine bio uništen u četvrtom krstaškom pohodu. Đenovljani koji su naselili ovaj deo Istanbula obnavljaju kulu u 14.veku. Sa kule se pruža fantastičan pogled na Zlatni rog. Lift vas vozi do šestog sprata a zatim se penjete stepenicama do samog vrha. Kako svi žele taj savršeni momenat za slikanje, gužve su velike svuda u kuli.
Na spratovima iznad lifta, nalaze se interesantne muzejske postavke. Kratka istorija kule, astronomska pomagala i VR let gde ste Hezarfen Čelebija, čovek za koga se priča da je u 17.veku, uz pomoć veštačkih krila, uspeo da sa kule Galata stigne do trga Doğancılar u Üsküdaru, na drugoj strani Bosfora.
Mi smo posle penjanja na kulu rešili da se malo opustimo uz najbolje baklave u Istanbulu, u najpoznatijoj poslastičari Karaköy Güllüoğlu. Odatle nam je trebalo dosta vremena da pešice stignemo do Dolmabahče palate.
Dolmabahče palata
Dolmabahče palata je podignuta na mestu koje je u antičkim vremenima služio kao luka. Veruje se da je Mehmed II Osvajač odavde svoje brodove, uz pomoć drvenih rampi, prebacio do Zlatnog Roga, odakle je pokrenuo morski napad na Konstantinopolj. Od sedamnaestog veka do izgradnje palate u 19. veku, tu su bili Carski Vrtovi sa palatom koja je srušena zbog izgradnje sadašnje palate. Dolmabahče palata je izgrađena po uzoru na evropske u Francuskoj i Engleskoj i od 1856. postaje glavna rezidencija Sultana Abdülmecida. U njoj će stolovati šest Sultana a posle proglašenja Turske za Republiku, biće to predsednička palata, u kojoj će svoje poslednje dane provesti Kemal Ataturk. U sklopu ture možete videti sobu u kojoj je otac moderne Turske živeo i preminuo.
Musseum Pass ne pokriva turu u Dolmabahče palati. U samoj palati i haremu je zabranjeno slikanje. Preko 34 kilograma zlata je iskorišćeno za dekoracije a najveći majstori iz Evrope su radili na unutrašnjem uređenju. Luksuz koji je ovde viđen doveo je do bankrota zemlje.
Plovidba Bosforom
Svuda po gradu možete naići na promotere koji nude razne ture za plovidbe. Brodovi kreću iz pristaništa pored Galata mosta i u kraćoj turi možete sa vode videti Galata kulu, Dolmabahče palatu, a na azijskoj strani čuvenu Devojačku kulu. Duže ture uključuju sve što i kraće uz obilazak Zlatnog roga a zatim Bosforom sve do Fatih Sultan Mehmet mosta i sultanovih palata na azijskoj strani.
Treći dan-šoping i muzeji
Šoping u Istanbulu
Rešili smo da jedno prepodne provedemo u kupovini. Plan nam je bio da posetimo Grand Bazaar eventualno da se šetamo Ordu ulicom, ali su nam na recepciji hotela dali savet da posetimo tržni centar Forum. Od centra grada do Foruma ima desetak kilometara, ali se lako stiže. U centru hvatate tramvaj do stanice Yusufpaša a zatim silazite u metro koji Vas vozi do Foruma.
Forum Istanbul je zaista ogroman. Potreban je ceo dan da se obiđu sve radnje. Za sve kupoholičare, ovo je idealno mesto. Može se naći nešto za svačiji džep. Mi smo tu proveli nekoliko sati a zatim se vratili u centar da posetimo ono što smo propustili.
Osim poznate Kapali čaršije, u samom centru možete posetiti Arasta Bazaar, u kom možete naći slatkiše, začine, krzno, kožu. Cene znaju da budu niže od onih u Grand Bazaaru.
Iza Topkapi palate se nalazi veliki Gulhan park. Vikendom ljudi iz grada tu šetaju, prave piknike i druže se.
U okviru parka se nalazi muzej koji toplo preporučujem.
Muzej istorije nauke i tehnologije Islama
Za ljubitelje nauke i tehnologije, ovo je mesto koje se ne sme propustiti. Nije impresivan kao muzej tehnike iz Milana, ali ima šta da se vidi. Podeljen je u različite sobe, sa eksponatima u vezi astronomije, fizike, hemije, medicine, geologije. Ovaj muzej je dokaz da nauka, kao univerzalni jezik, ne poznaje granice, veru niti rasu. Brilijantni ljudi su svuda i to je nešto što putovanja uče.
Kada se šetate Arasta Bazaarom, videćete putokaz za muzej mozaika.
Muzej mozaika
U ovom muzeju možete videti ostatke mozaika koji su krasili Carsku palatu. Na mozaicima preovladavaju likovi životinja i scene iz lova i običnog života.
Na samom prostoru Carskog hipodroma nalazi se Muzej turske i islamske umetnosti, ali smo tu zakasnili 4 minuta za ulazak, jer se može uči najkasnije do 19h. Ostalo nam ne nešto i za sledeći put.
Javni prevoz u Istanbulu
Ako želite da se brzo krećete po Istanbulu, njihov javni prevoz je najbolje rešenje. Kada dođete u grad, kupite karticu za prevoz i odmah je napunite sa 50 lira. Na svakoj stanici se nalaze automati koji služe za dopunu kartica. Jedna kartica se može koristiti za više osoba, jer su na stanicama kapije preko koje možete dodati karticu nekome i da on sa njom uđe na peron. Metro je ubedljivo najbrža opcija. Vožnja gradskim prevozom uz korišćenje Istanbul kartice košta 4 Lire, to je manje od 0.25 Evra po vožnji.
Gde jesti u Istanbulu?
Za sve sladokusce, Istanbul je obećani grad. Na svakom ćošku možete naći poslastičare sa raznim đakonijama, karakteristične prodavce sladoleda koji zabavljaju kupce i restorane sa kuhinjom vrlo sličnom našoj. Mi smo jeli uglavnom u restoranima u centru, na mestima koje su imale dobre preporuke. Tako smo baklave probali u Karakoy Gulluoglu i za svaku su preporuku. Obavezna je limunada da malo ugasi slatkoću. Kada se spuštate Aldemar ulicom prema ulazu u Gulhan Park, možete u izlogu Sultan Mehmet Restaurant videti žene koje razvijaju neke kore i prave gözleme. To je tradicionalno Tursko pecivo slično palačinki, koja može biti punjena sirom, spanaćem, mesom. Nama se tamo najviše dopao dezert, kunefe. To je istočnjački delikates sa sirom i rezancima za kadaif. Sličan kolač smo probali na putovanju u Abu Dhabi i tada smo se oduševili. Probali smo i čuvena “Tavuk göğsü-Pileća prsa“, dezert koji podseća na puding sa sitno seckanim pilećim grudima. Ok je da se proba, ali nismo bili oduševljeni kao sa kunefeom i baklavama.
Da naša kuhijna ima dosta zajedničkog sa Turskom možete videti u restoranu Meshur Filibe Koftecisi 1893, gde spremaju odlične ćuftice. Ali još bolje od ćiftica jeste atmosfera neposrednosti sa svim ljudima koji tamo rade. Dok smo dolazili, ciljano kod njih, oni su odmah razdvojili sto za nas. Kada smo rekli da želimo njihov tradicionalni meni, odmah su stigle salate, kiselo mleko, domaći hleb. Menadžer nam je pokazao kako Turci začinjavaju salate. Dok su ćuftice stigle, mi smo se već najeli od svega što smo imali na stolu.
Vreme provedeno u Istanbulu nam je proletelo. U povratku smo svratili do Kumburgaza na kafu. Može se reći da odatle već kreće Istanbul. Videli smo dosta, ali nam je ostalo taman toliko da mu se opet vratimo.
