miroslavmicic.in.rs

Milano je jedan od gradova do koga se može lako stići avionom iz Ni&scaron;a. Iz tog razloga smo odlučili da sledeća destinacija koju ćemo posetiti bude ovaj finansijski, kulturni i modni centar. Iako na samom startu na&scaron;e avanture nije sve i&scaron;lo glatko, celokupan utisak je na kraju vi&scaron;e nego pozitivan. Pro&scaron;le godine sam prvi put leteo sa ni&scaron;kog aerodroma, kada smo posetili Beč. Tada sam bio zatečen brojem ljudi koji koriste "Konstantin Veliki", iz celog regiona. Veliki broj stranaca, ljudi iz cele Srbije i regiona, predstavljaju veliki potencijal za razvoj grada. Taj potencijal se mora iskoristiti ali je neophodno da se uslovi na samom aerodromu pobolj&scaron;aju. Prvenstveno mislim uslove u kojima putnici čekaju svoje letove. Za početak bolja klimatizacija i toaleti a kasnije i povećanje prostora. Let Ni&scaron;-Bergamo traje manje od dva sata. Aerodrom u Bergamu je veliki, čini mi se veći od beogradskog i dobro je povezan sa drugim gradovima. Konekcija od Bergama do Milana je odlična, autobusi čekaju ispred aerodroma i polaze na svakih 15 minuta. U Milanu voze do glavne železničke stanice. Na&scaron; dolazak u Milano se poklopio sa prvomajskim praznikom, &scaron;to nam je napravilo mnogo problema. Mnoge metro linije nisu radile kada smo stigli u Milano. Da zlo bude veće, počela je ki&scaron;a, pa su i svi taksisiti bili zauzeti. Niko od radnika u kafićima i restoranima pored kojih smo prolazili nije hteo da pozove taksi za nas. Samo sam na jednom mestu, u nekom otmenijem restoranu, sreo čoveka koji je imao želju da pomogne. Imali su uređaj koji im koristi da direktno pozivaju taxi za svoje goste, ali je toliko dugo bio zauzet, da smo odustali. Na kraju nam nije ni&scaron;ta preostalo, nego da po ki&scaron;i od&scaron;etamo do na&scaron;eg hotela. Lagana &scaron;etnja od 6.2 kilometra. Hotel u kome smo odseli, Berlino, je ispao odličan izbor. Čist, prostran i dobro povezan sa centrom grada i železničkom stanicom, &scaron;to smo tek kasnije saznali na recepciji. Do centra vozi tramvaj br.1 a do i od železničke stanice autobusi 90 i 91. U Milanu možete kupovati karte za gradski prevoz koje ko&scaron;taju 1.5 evra i traju 90 minuta, ili dnevne i dvodnevne karte koje su 4.5 i 8.5 evra. Za to vreme možete koristiti sve vrste prevoza, metro, autobuse ili tramvaje. Prvi dan- posete muzejima. Kako nam vremenska prognoza nije bila ba&scaron; naklonjena, re&scaron;ili smo da iskoristimo lo&scaron;e vreme za posetu galerijma i muzejima. Tramvajem smo stigli do Milanske Skale, malo se pro&scaron;etali kroz galeriju Vittorio Emanuele II do Duomo katedrale. To je centralno mesto Milana, kojem smo se često vraćali. &Scaron;to se tiče tramvaja na liniji 1, odu&scaron;evio sam se njegovom izgledom. Drvene klupice, starinski lampioni...sve me to podsetilo na stari ni&scaron;ki restoran Tramvaj koji je nekad bio u Du&scaron;anovoj ulici. Iza Milanske Skale nalazi se jedna od najpoznatijih galerija u Milanu, čuvena Brera. To je fakultet lepih umetnosti, galerija, botanička ba&scaron;ta i opservatorija. Ono &scaron;to je interesantno za sve muzeje jeste da su puni dece. Organizovano idu i disciplinovano slu&scaron;aju predavanja. Od malena ih uče da vole i cene umetnost i nauku. U galeriji se mogu naći dela Karavađa, Rafaela, Tintoreta i mnogih drugih italijanskih umetnika. Iz Brere smo lako metroom (zelena linija, od stanice Lanza do S.Ambrogio) stigli do Muzeja nauke i tehnike-Leonardo da Vinči. Ovaj muzej je ostavio tako jak utisak na mene, da je zasenio sve koje sam do sada posetio. Bio sam odu&scaron;evljen i fasciniran, kao kada sam prvi put u&scaron;ao u Prirodnjački muzej u Skoplju, pre vi&scaron;e od trideset godina. Za ovaj muzej je potrebno izdvojiti bar 5-6 sati. ako želite da lepo vidite sve eksponate. Već me je prva soba ostavila bez reči. Stari modeli Alfa Romea, a iza njih postavka o Marsu, sa slikama Dejvida Bouvuja kupili su me u momentu. Crteži i makete Leonarda da Vinčija, radionice u kojima su se pravili časovnici, violine, kako se vadio ugalj...bukvalno smo se na&scaron;li u vremenskoj ma&scaron;ini koja nas je vratila u neka drugačija vremena. A onda bi nas iz pro&scaron;losti bacala u svemir, pokazujuči nam satove koje su astronauti nosili (Omega je ovde izdominirala), skafandere i kamenje sa Meseca. Možete videti i deo akceleratora čestica kakav postoji u CERNu. Ako idete u Milano, ovaj muzej ne bi trebalo propustiti! Ceo muzej je podeljen u tri velike zgrade. U prvoj zgradi su glavne postavke, druga zgrada je sa starim lokomotivama a treća sa avionima i brodovima. U dvori&scaron;tu se nalazi podmornica u koju je dozvoljen ulazak. Klaustrofobičan, skučen prostor, prikazuje koliko je te&scaron;ko provoditi vreme u podmornici, čak i u mirnodopskim uslovima. Lepa stvar je &scaron;to su ulaznice za većinu muzeja za decu besplatne a tamo gde se plaćaju su dosta jeftinije. U većini muzeja je cena ulaznice 10 evra. Posle vi&scaron;ečasovne posete ovom muzeju, oti&scaron;li smo do Naviglio kanala (zeleni metro, stanica P.ta Genova). Ovo je veoma &scaron;armantna četvrt, sa ve&scaron;tačkim kanalima, na kojima je veliki broj restorana, kafića i poslastičara. Kako je ki&scaron;a rosila kada smo do&scaron;li do nje, nije bilo stolica u ba&scaron;tama. Mogu da zamislim opu&scaron;tenu atmosferu pored kanala, kada je vreme sunčano. Inače je Navaglio nekada bila siroma&scaron;na četvrt, u kojoj su uglavnom živeli neafirmisani umetnici. Drugi dan-Jezero Como. Drugog dana smo planirali posetu jezeru Komo (Como). Sa centralne železničke stanice voz preko Monce i Leccoa stiže do mesta Varene na jezeru. Odatle se trajektom stiže do Belađa (Bellagio), bisera jezera Komo. Ovo putovanje vozom sam danima isčekivao. Osećao sam se kao &Scaron;eldon iz "&Scaron;trebera", ma&scaron;tajući da je lokomotiva slična onoj koju sam video u Leonardovom muzeju, dan pre. Put do Varene jednim delom prolazi pored samog jezera. Zami&scaron;ljao sam ovo putovanje kao kombinaciju Orijent i Hogvorts ekspresa. Na žalost, sam put nije tako bajkovit, ali kada stignete do Varene, bajka počinje. Varena je prelepo mesto, u&scaron;u&scaron;kano na istočnoj obali jezera. pored same obale je pe&scaron;ačka staza, a odmah uz nju brojni restorani. Svuda ima cveća. raznobojnih kuća u strmim kamenitim ulicama. Trajekti idu često, cena karte od Verene do Belađa je 4.1e a sam put traje petnaestak minuta. Belađo je sme&scaron;ten na centralnom delu jezera. Odatle se pruža predivan pogled na jo&scaron; uvek snegom prekrivene Alpe. Svuda su kafići, ulice su uske, strme i prepune cveća. Ovde je mnogo veća gužva nego u Vareni. Mesto nije veliko, može se prepe&scaron;ačiti za pola sata. Ali niko ne žuri kada stigne u Bellagio, zato kafa, &scaron;etnja, sladoled, &scaron;etnja...i tako satima. Nismo uspeli da vidimo Klunija ili JLo, ali nam ni malo nisu nedostajali. Voz iz Varene za Milano prolazi na sat vremena, u 37. minutu svakog sata. Nama je pobegao pred nosom, pa smo morali da se "mučimo" na ovom jezeru sat vremena vi&scaron;e od planiranog. Treći dan- obilazak milanskih znamenitosti. Za treći dan smo ostavili posetu zamku Sforca(Sforza) i katedrali Duomo. Karte za katedralu smo kupili online, kako ne bi gubili vreme u ogromnim redovima za karte i ulazak. Tura je počinjala u 15h, a mi si imali celo pre podne na raspolaganju. Na&scaron; tramvaj nas je ostavio ispred trijumfalne kapije na početku parka Sforca. Dosadna ki&scaron;a je sipila i ovog dana. Ali nas nije slomila. &Scaron;etali smo se kroz park, oslu&scaron;kivali grad. Na drugom kraju parka uzdiže se veličanstveno zdanje, dvorac Sforca. Nekada moćno utvrđenje, koje je prelazilo u ruke raznih osvajača, sada je velelepni muzej. U okviru Sforce sada možete videti postavke iz praistorije i Egipta (na žalost bila je zatvorena za vreme na&scaron;e posete). Mene je odu&scaron;evila postavka oklopa i oružja iz renesanse. Postoji velika galerija sa različitim italijanskim umetnicima iz renesansnog perioda. Jedan sprat je posvećen istoriji muzičkih instrumenata. U dvori&scaron;tu zamka je bila neka dečija manifestacija gde su mali&scaron;ani izvodili predstavu u renesansnim kostimima. Nismo uspeli da posetimo sve muzeje u okviru zamka. Naročito nam je žao &scaron;to nismo videli VR turu i muzej Leonarda da Vinčija koji je u jednom periodu (1482-1500) bio zadužen za uređivanje dvorca. U to vreme je oslikao i čuvenu "Tajnu večeru" u crkvi Santa Maria delle Grazie. Kada smo zavr&scaron;ili sa posetom zamka, lagano smo se uputili ka Duomu. Milano je lep grad. Naročito taj uži centar od Sforce do Duoma. Ali mu ne&scaron;to nedostaje, neka jedinstvenost, koju na primer Rim poseduje. Kako je temperatura rasla, i oblaci se razilazili, tako se punio i trg ispred katedrale. Svuda se tražilo mesto vi&scaron;e, redovi za kupovinu sladoleda su podsećali na one za ulaz u katedralu. Sa druge strane, ulaz u katedralu je bio kontrolisan od strane vojske, sa jačim obezbeđenjem od aerodromskog. Prvo nas je preskenirao jedan vojnik, pa pregledao drugi a na kraju treći gledao karte. Svuda na trgu se mogu videti vojnici sa dugim cevima. Kupovina karata online je bila pravi pogodak, jer se normalno čeka na ulazak dosta dugo. Imali smo vodiča koji nam je podelio radio prijemnike i sku&scaron;alice, pa smo mogli da je čujemo čak i kada bi se malo udaljili. Katedrala Duomo je zaista impresivna. Treća je po veličini u Evropi, posle katedrale Svetog Petra u Rimu i katedrale u Sevilji. U njoj se nalazi 52 potporna stuba, i svaki simbolizuje jednu nedelju u godini, koju treba posvetiti Bogu kako bi do&scaron;li do spasenja. Oltar je grandiozan, sa orguljama koje su napravljene 1938. godine. Orgulje se sastoje od 15,800 cevi, od kojih su najduže čak 9 metara a najkraće samo nekoliko centimetara. Ispod katedrale se nalaze ostaci ranohri&scaron;ćanske crkve i krstionice, koju je podigao Sveti Ambrozije 387. godine. Ovo arheolo&scaron;ko nalazi&scaron;te je nađeno slučajno, tokom drugog svetskog rata. Tu su Italijani pravili skloni&scaron;te za stanovnike Milana, kao za&scaron;titu od Savezničkog bombardovanja. Prilikom izgradnje skloni&scaron;ta, a kasnije tokom izgradnje prve metro linije, &scaron;ezdesetih godina pro&scaron;log veka, ono je pretrpelo veliko razaranje. Na krov Duoma se može ići stepenicama ili liftom. Na&scaron;a tura je obuhvatala lift, &scaron;to nije toliko sjajno, jer je veliki broj turista i dosta se čeka na penjanje i spu&scaron;ranje. Lift ide do prvih terasa, odakle se preko krova i niza uskih i strmih stepenica stiže do samog vrha ove gotske lepotice. Odatle se...