Transilvanija je oblast koju sam dugo želeo da obiđem. Ali kao što se često u životu dešava, da ono što nam je blizu ne izgleda dovoljno interesantno, tako je i Transilvanija često bila zaobilažena u našim putovanjima. Odluka i plan je skovan za jedno popodne, sa ciljem da za četiri dana prođemo što više, a da nam pri tome putovanje ne bude naporno.
Prvi dan-Temišvar
Iz Niša smo krenuli put Temišvara, preko Vršca. Naši putari su se potrudili da nam i ovaj put krene sa čestim kolonama na delu auto puta od Aleksinca do Paraćina. Nadam se da će sledeća 2023. godina biti uspešna za njih i da će završiti sve započeto. Posle prelaska Dunava kod Smedreva, vozili smo se kroz Banat, i ceo taj predeo me je oduševio. Možda zato što sam na jugu navikao na planine, ta širina mi je delovala baš umirujuće. Putevi u Banatu su dobro održavani, čak mi je i vožnja kroz manja mesta bila uživanje. Granicu smo prošli vrlo brzo i nastavili prema Temišvaru. Ako koristite Google mape, obavezno kupite roming dodatak, jer su cene rominga u Rumuniji 1000 dinara za 1MB (megabajt, ne gigabajt). eSIM tu može da bude izuzetno korisna opcija.
Od granice do Temišvara nema auto puta, pa taj deo može da bude problematičan. U Rumuniji se za korišćenje puteva kupuje vinjeta, koju možete navaviti online. Kada smo stigli u Temišvar, zatekla nas je velika gužva na ulicama. Rumuni često koriste kružne tokove, mnogo više nego kod nas u Srbiji, pa treba malo vremena da se vozač navikne. Kada smo konačno stigli u smeštaj, posle pet sati vožnje, krenuli smo u istraživanje grada.
Temišvar
Svi gradovi koje smo posetili u Rumuniji, uključujući Temišvar, imaju odlično sačuvane centralne zone koje su ostale iz Habzburške monarhije. Temišvar se često naziva “malim Bečom” zbog sličnosti sa glavnim gradom Austrije.
Sam gradski centar je veoma lep, sa puno manjih i većih trgova, prelepim crkvama, uređenim šetalištem uz reku Begej. Grad duguje ime reci Tamiš, ali kako je kroz istoriju došlo do promena korita reke, ona više ne prolazi kroz grad. Za gurmane, u gradu ima dosta kafića i restorana gde možete naći ukusnu hranu. Mi smo slučajno našli tradicionalni rumunski restoran Miorița i nismo se prevarili. Rumunski gulaš, domaće čorbe, rakija…sve je bilo ukusno.
Drugi dan u Transilvaniji- Korvinov zamak – Sibiu
Ovo je bio najlepši dan na našem putovanju Transilvanijom. Prethodnog dana, vreme je bilo nestabilno, ali sunce je konačno izašlo i obasjalo ovu zemlju, pokazujući svu raskoš jesenjih boja. Put od Temišvara do Korvinovog zamka u Hunedoari je bio dug i većim delom je auto put. Potrebno je oko dva sata da se stigne do mesta gde se nalazi ovaj zamak. Dok smo putovali, prolazili smo kroz krajeve koji bi se lako mogli naći u nekoj od Tolkinovih knjiga. Brežuljci su se uzdizali sa svojim zlatnim i zelenim nijansama, a gusto drveće je raširilo svoje tamnozelene krošnje uživajuči u igri svetlosti. Ti pejzaži su nam se utisnuli u pamćenje, a ja sam se osećao kao da je neko zbog nas zaustavio auto-put i poveo nas kroz šumsku obilaznicu, kako bi se više prepustiti uživanju u trenutku.
Korvinov zamak (Zamak Hunjadi)
U davna vremena Transilvanija bila ispunjena utvrđenjima, koja su svedočila o moći vladara i obeshrabrivala napadače. Kada prolazite Transilvanijom, često se desi da iza sledeće krivine na brdu pored vas iskoči neka tvrđava. Jedini problem je, kako ih sve obići. Mi smo ovog puta imali plan za Korvinov i zamak Bran. Kako je bio petak kada smo posećivali Korvinov zamak, nije bilo gužve za kupovinu karata, ali verujem da je vikendom situacija drugačija. Zato preporučujem da karte kupujete online.
Korvinov zamak nas je ostavio bez daha. Njegova lokacija, okruženje, čarobna arhitektura, sve se uklapa u sliku koja nas je tog dana vodila kroz vreme, u prošlost.
Mađarski kralj Žigmund je poklonio zamak porodici Hunjadi početkom petnaestog veka. U svojoj istoriji je često dorađivan. Za nas u Srbiji je interesantno da se najviša dižon kula zove Nebojša, po našim rečima Ne-boj-se. Slična kula sa istim imenom nalazila se u Beogradu na Kalemegdanu a izgradio ju je Despot Stefan Lazarević. Ona se nalazila u gornjem gradu i srušena je 1690. godine.
Legenda kaže da je Vad Tepeš bio zatvorenik u ovom zamku, ali to nije istorijski potvrđeno. Zamak se prostire na 7000 kvadratnih metara, ima 42 prostorije i dve platforme. Kada smo mi posećivali zamak, dosta stvari je bilo u rekonstrukciji. Verujem da će posle nje on izgledati još lepše.
Sibiu (Sibinj)
Nakon posete Korvinovom zamku, nastavili smo put ka gradu Sibiu. Grad Sibiu je bogat istorijom i živopisnim duhom. Poznat je kao grad u kome “kuće imaju oči”. Naziv može da deluje zastrašujuće, ali mesto uopšte nije takvo. Grad je dobio taj naziv zbog karakteristične arhitekture sa prozorima na krovovima koji izgledaju kao da vas kuće gledaju. Takav izgled građevina je karakterističan za Sase, nemačko pleme koje je naselilo ovu oblast još u 12. veku.
Bili smo srećni što smo došli u grad u novembru, kada se spremaju za Božić i Novu godinu. Trg je bio ukrašen štandovima na kojima su prodavani razni suveniri i lokalni delikatesi. Bili smo u prilici da probamo lokalno kuvano vino, koje je drugačije od onog na koje smo navikli u našoj zemlji. Moje je bilo veoma jako, toliko jako da se Sanja zagrcnula kada ga je probala. Lepo nas je zagrejalo i dodatno opustilo, te smo se prepustili tom šarenilu, mirisima i ukusima koji se se širili iz štandova.
Nedaleko od trga gde se održavao vašar, nalazi se mali pešački most zvan “Most laži”. Legenda kaže da se on okrene ako neko izgovori laž dok je na njemu.
Treći dan u Transilvaniji- Zamak Bran i Brašov
Poseta zamku Bran je trebao da bude vrhunac avanture u Transilvaniji. Naoružali smo se znanjem o Drakuli, gledali filmove, čitali knjige, sve kako bi se dobro spremili za susret sa legendom o najpoznatijim vampiru.
Vožnja od Sibinja do zamka Bran, iako udaljenog samo 140 kilometara, traje više od dva sata. Kako je ovo najveća atrakcija u Transilvaniji, gužve za ulazak u zamak su ogromne. Zato obavezno kupite karte online.
Ako se nadate nekom jezivom i mračnom iskustvu, moraću da vas razočaram. Veliko je pitanje da li je zamak ikada bio Drakulin, ali je u dvadesetom veku sigurno bio rezidecija kraljice Marije i princeze Ileane. Zato možete očekivati puno soba sa raskošnim nameštajem i haljinama, a o vampirima i sličnim utvarama postoji jedan delić zamka, čisto da se pomene.
Iz Brana se brzo stiže do Brašova. Dok smo vozili od Brana do Brašova, sa desne strane primetili smo veliko utvrđenje, ali nismo imali vremena da ga bolje proučimo. Mislim da se radi o Râșnov citadeli.
Brašov deluje kao interesantno mesto. Kao i u ostalim gradovima u Transilvaniji, oseća se jak habzburški uticaj. U centru grada se nalazi velika katedrala rađena u gotskom stilu, takozvana “Crna crkva”. Ceo taj gradski centar je lep za šetnju, sa puno restorana i prodavnica.
Četvrti dan u Transilvaniji – Nekadašnji rudnik soli Turda
Kako Transilvanija nudi mnogo, morali smo da odlučimo da li ćemo ići u posetu još jednom dvorcu, Pelešu, ili ćemo promeniti temu i posetiti Turdu koja je dosta severnije. Verujem da ovo nije poslednji put da dolazimo u Rumuniju, pa smo odlučili da zamak Peleš ostavimo za sledeću posetu.
Put od Brašova do Turde traje oko četiri sata, ali vozite kroz takve pejzaže da vreme proleti. Još jedno impozantno utvrđenje pored koga smo prošli je Rupea citadela, ali nismo imali vremena za posetu. Na putu nas je pratila magla, ali ni ona nije uspela da umanji čaroliju koja nas je danima pratila, već samo da doda dozu misterije. Kada smo konačno stigli do Turde, nismo mogli da naslutimo šta nas očekuje.
Salina Turda-Transilvanija
Putovanje kroz Transilvaniju nas je vodilo u neko drugo vreme. Posetom Salina Turde, kao da smo prebačeni na drugu planetu. Nekadašnji rudnik soli je pretvoren u ogroman zabavni park. U njemu možete naučiti dosta o istoriji vađenja soli, koja se ovde vršio još od jedanasetog pa sve do početka dvadesetog veka. Teški uslovi rada imali su za posledicu da je životni vek rudara bio veoma kratak. Isto važi i za konje, koji su se koristili za izvlačenje iskopane soli iz dubokih okana. Zbog slabe svetlosti u kojoj su radili, dve nedelje posle izlaska na površinu konji bi oslepeli a brzo posle toga i umirali. To vreme je daleko iza nas.
U Rudolfovom oknu, koji se završava na dubini od 42 metra, možete igrati stoni tenis, bilijar, kuglanje. Glavna atrakcija je panoramski točak, visine 20 metara. Spuštanje do njegovog dna, trinaest spratova u dubinu, može da bude dobra kardio vežba. Ko ne želi takav trening, može da koristi panoramske liftove.
Iz Rudolfovog okna se možete spustiti još dublje, na dubinu od 112 metara u Terezino okno. To je najdublja tačka u ovo rudniku i najspektakularnija, sa jezerom gde možete iznajmiti čamac i veslati. U sredini jezera se nalazi ostrvce od soli, sa čudno osvetljenim drvenim oblicima , što pojačava utisak boravka na drugoj planeti. Osećaj je jedinstven. Zbog visoke koncentracije soli u vazduhu, vreme provedeno u ovom rudniku može pozitivno da utiče na zdravlje, kao kada ste na moru. Vodite računa kada planirate posetu, jer je zadnju ulazak dozvoljen do 16h, a zatvaranje je u 17h.
Transilvanija je oblast koja pleni lepotom i bogatom istorijom. Proveli smo četiri nezaboravna dana i vratili se puni pozitivnih utisaka. Rumuniju sam dugo doživljavao kao propalu komunističku državu. Prva asocijacija na nju mi je bio Čaušesku, ali je ona nešto sasvim drugačije. Jedva čekam da ponovo odem i otkrijem neke nove tajne ove mistične zemlje.
