Budimpešta-vodič za 3 dana

Parlament Budimpešta

Budimpešta je grad koji vas očara u trenutku. Smeštena na Dunavu, sa mostovima koji predstavljaju prava remek dela i arhitekturom koja vas vraća u neka prošla vremena, zove da joj se stalno vraćate. Ove godine smo rešili da u proširenom sastavu posetimo ovaj biser Mađarske, i putovanje će nam ostati u sećanju dok smo živi.

Polazak

Plan je bio da iskoristimo dan primirja u Prvom svetskom ratu i da produženi vikend provedemo u Budimpešti. Od Niša do Budimpešte je 613 kilometara, što bi u praksi, sa granicama i pauzama trebalo preći za osam sati. Krenuli smo oko 3 ujutru i sa pauzama u Beogradu i zadržavanju od dva sata na Mađarskoj granici kod Horgoša, u Budimpešti bili oko podneva.

Smeštaj smo našli preko Bookinga, u hotelu City Hotel Unio, što je bio pravi pogodak. Hotel se nalazi blizu Andraši bulevara, na pola puta između Parlamenta i Trga heroja. Ako dolazite sopstvenim prevozom, nedaleko od hotela je parking koji se plaća 12 evra dnevno. Kako je vreme čekiranja posle 14h, a mi smo došli oko 12, ostavili smo automobile i krenuli u istraživanje grada.

Budimpešta – prvi dan

Prva stvar koju smo posetili jeste Budapest Eye, veliki panoramski točak sa koga možete videti ceo grad. Vožnja nije impresivna kao na Prateru u Beču, ali vam daje dobar uvid gde je šta. Vreme nam je bilo naklonjeno, tako da smo uživali u pogledu.

Nastavili da šetamo ulicama Budimpešte u potrazi za nekim dobrim restoranom. Već smo dobili preporuku da obavezno posetimo Ser Lanselota, zbog moje ljubavi prema srednjem veku i vitezovima. Ali nas je glad naterala da promenimo plan. Na Tipadvisoru sam našao da je restoran Frici Papa poznat po gulašu, pa rekoh da ga probamo. Ali gužva je bila stvarno neverovatna, pa smo rešili da sreću okušamo na drugom mestu.

Na kraju smo završili u restoranu Trofea. Za njega je neophodna rezervacija, ali na našu sreću, nisu se pojavili ljudi sa rezervacijom pa smo konačno mogli da sednemo. Trofea je restoran u kome za 7500 forinti (oko 22 evra) možete da jedete i pijete koliko hoćete. Za decu ispod 12 godina je hrana besplatna. Kako smo bili gladni od puta i duge šetnje, na nama nisu mnogo zaradili. Hrana je stvarno dobra a ponuda velika.

Okrepljeni, otišli smo do hotela da malo prikupimo snagu i krenemo u nastavak avanture. Hotel je u klasičnom stilu, koji mi nije omiljeni, ali je veoma prijatan.

Veče je bilo suvo ali hladno. Čini mi se da je Budimpešta dosta hladnija od Niša ili Beograda. Jeste ona severnije, ali vas ipak iznenadi ta razlika. Grad je veoma lepo osvetljen. Često se pitam da li je lepša danju ili noću, ali i dalje ne mogu da dam odgovor. Plan je bio da od hotela prošetamo do Dunava i da se brodom provozamo pored svih mostova. Kako rečna krstarenja kreću kod Eržebet mosta, mogli smo da prošetamo gradom. Katedrala Svetog Stefana (ili Ištvana) je zaista impresivna.

Ove godine se Božićni Advent u Budimpešti otvorio 8.novembra, tako da smo mogli da uživamo u raznim ukusima, mirisima i bojama koje Božić donosi.  Odatle smo se spustili do Dunava, a Lančani most i dvorac u Budimu, zasijali su pred našim očima.

Vožnja Dunavom je nešto što ne smete propustiti. Pogled na grad sa reke se ne može opisati. Dok smo plovili, miris kuvanog vina se širio brodom a sve brige su u tom trenutku nestajale.

Parlament je definitivno građevina koja dominira Budimpeštom. Noću, kada je magla i ne vidite okolne moderne ulice, deluje magično. Ako ste tada sa voljenom osobom, sve liči na bajku.

Budimpešta – drugi dan

Ovo je bio jedini dan koji smo mogli da iskoristimo u potpunosti, i bili smo čvrsto rečeni da naše planove sprovedemo u delo. Posle doručka u hotelu, koji je zaista bio izvanredan, krenuli smo ka Trgu heroja.

Nedaleko od Trga heroja nalazi se predivan park i zamak Vajdahunyad. I ispred dvorca, kao i u njemu, krenulo je Božićni sajam. I ovde može kupiti kuvano vino, razne kolače i božićne ukrase.

Vrlo blizu zamka počinje zološki vrt. On je ogroman, veći od beogradskog. Ali smo mi ušli na tadnji ulaz, pa nam se u prvom mahu nije učinio impresivno. Ali kada smo uvideli grešku i krenuli u pravcu koji je predviđen, oduševljenje je raslo iz minuta u minut.

Da bi videli sve što zoo vrt nudi, potrebno je minimalno 3 do 4 sata. Iz vrta smo se uputili do Lančanog mosta a odatle, žičarom, na dvorac u Budimu.

Kada ceo dan provedete na nogama, dobra hrana se duplo više ceni. I ovog puta smo planirali da odemo na jedno, a sudbina nas odvela na drugo mesto. Kako nedeljom Ildikina kuhinja ne radi, završili smo u restoranu Lánchíd Söröző. Oduševio nas je enterijer, sa rok posterima i muzikom koja je adekvatna ambijentu. U takvoj atmosferi nisam očekivao neku spektakularnu kuinju. Ali sam se prevario. Hrana ovde je bila fantastična.

Budimpešta – treći dan

Za treći dan smo planirali odlazak u Tropikarijum i možda u Sent Andreu. Ali, tog dana je vreme bilo tako lepo, da smo rešili da ponovo prođemo gradom i da bezbrižno šetamo. Dunavski mostovi, Parlament, crkva Svetog Mateje, ribarski bastion…sve je to zaslužilo još jedan pozdrav pred odlazak.

Kako smo predpostavili da će gužva na granici biti velika, krenuli smo oko 14 časova. Ali to nam nije mnogo pomoglo, jer smo na granici čekali četri sata. Ali čak i to čekanje nam nije pokvarilo utisak o Budimpešti. Tu se me oduševili moji Kumčići, koje, iako 8 i 12 godina, ni u jednom trenutku nisu rekle da nešto neće ili ne mogu. Sve im je bilo super i svuda su se lepo provodile. A i mi sa njima i ostatkom ekipe. Još jednom se dokazalo pravilo, nije bitno gde si, već sa kim si. A kada si sa dragim ljudima na lepom mestu, to ostane u sećanju zauvek!

Leave a comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *