Lisabon je najzapadnija prestonica u Evropi, i kao takva, sa svojim jugo-zapadnim položajem, dobro je rešenje za posetu na kraju godine. Kada malo bolje razmislim, Lisabon je dobar za posetu u svako vreme. Ali u našoj glavi, jesen je bila pravo vreme, možda zbog onog Đoletovog stiha: “Tek u jesen otkriju se boje krošanja. Sve su slične u leto zelene”. Plan nam se isplatio, jer nas je Lisabon počastio svim bojama koje ima.
Put do Lisabona
Do Lisabona leti više avio prevoznika iz Beograda. Za datume koji su nama odgovarali, Air Serbia je imala najpovoljnije cene. Inicijalno je let trebalo da bude u 13h, da bi nekoliko nedelja kasnije pomerili za 17h. Lisabon je oko 2500 kilometara udaljen od Beograda i let u proseku traje oko četiri sata. Lisabonski aerodrom je ogroman. Pasoška kontrola može da potraje ako se desi da u isto vreme sleti više aviona sa putnicima koji nisu iz EU. Aerodrom se nalazi na obodu grada, tako da možete da koristite metro za transfer do hotela. To je najisplativija varijanta. Bolt radi odlično, ako vozači žele da prihvate vožnju. Najskuplja varijanta je taksi, koji može da vas iskošta i stotinak evra ako ste neoprezni.
Prvi dan u Lisabonu
Pri planiranju ovog puta, rešili smo da iskoristimo Lisboa card. Ima puno različitih sajtova koji je nude, ali je najbolje da idete preko zvaničnog sajta. Na njemu možete kreirati i plan puta za svaki dan.
Mi smo, misleći da kupujemo Lisabon+Sintra pass preko zvaničnog sajta, u stvari to uradili preko partnerskog. Razlika je što u tom slučaju kartice mogu da se preuzmu samo na nekim lokacijama Turističke Organizacije Lisabona. Tačne lokacije se nalaze na računu koji vam stigne na e-mail.
Kako je dan bio oblačan, sa mestimičnim pljuskovima, planirali smo posete palatama i muzejima. U Lisabonu većina muzeja radi od deset časova a zadnji ulaz je oko pola šest.
Palata Ažuda
Istorija palate Ažude je usko povezana sa najvećom tragedijom u istoriji Lisabona. 1.novembra 1755. godine jak zemljotres pogodio je Lisabon. Pretpostavlja se da je jačina bila veća od 7.8 stepeni Rihtera. Epicentar zemljotresa je bio u Atlanskom okeanu, oko 200 kilometara jugozapadno od obale Portugalije. Zemljotres je trajao oko pet minuta i srušio veliki broj zgrada. Cunami je došao četrdeset minuta kasnije. Vodena stihija se kretala brže od konja u galpu. Kako se zemljotres desio na praznik Svih svetih, u crkvama su bili ljudi sa svećama i kandilima. U opštem haosu koji je nastao, prosuta kandila su inicirala požare na mnogim mestima. Požari su se proširili svuda po gradu. Procenjuje se da je tada u Portugaliji, Španiji i Maroku oko 50.000 ljudi izgubilo život.
Igrom slučaja, kraljevska porodica je u tom trenutku bila na službi van grada, tako da su izbegli ovu kataklizmu. Kralj Hoze I je tada stvorio fobiju od zatvorenih prostora i nije hteo da ulazi u građevine od čvrstog materijala do kraja svog života. Zato se na mestu sadašnje palate napravio kamp u kome je boravila kraljevska porodica. Tek je posle smrti Hozea I, njegova ćerka Maria I počinje sa izgradnjom palate, 1796 godine. Radovi su prestali kada je Francuska napala Portugal 1807. Tada kraljevska porodica napušta Portugal i beži u Brazil. Tek po povratku, palata postaje kraljevska rezidencija 1826.godine.
Kraljevska riznica
Bez sumnje je kataklizma iz 1755. godine uništila neprocenljiva umetnička dela i istorijski vredne spise. Poseta Kraljevskoj riznici u Palati Ažuda pruža intimni uvid u raskoš i eleganciju kraljevskog života, čineći je značajnim delom kulturne baštine Portugala. Dragulji poput kraljevskih ogrlica, narukvica i prstenja, izrađeni od skupocenih metala i ukrašeni dijamantima, safirima i rubinima, predstavljaju vrhunac portugalske draguljarske veštine. Ovi eksponati ne samo da imaju veliku materijalnu vrednost, već su i remek-dela zlatarske umetnosti. Meni se, osim simbola kraljevske vlasti najviše dopao džepni sat.
Jeronimski manastir
Jeronimski manastir je jedna od najpoznatijih, ako ne najpoznatija, turistička destinacija u Lisabonu. Manastir predstavlja remek-delo manuelske arhitekture. Manuelska arhitektura je stil koji je bio prisutan tokom portugalskog renesansnog perioda, posebno u 16. veku. Nazvana je po kralju Manuelu I, koji je vladao Portugalijom u to vreme. Ovaj arhitektonski stil karakterišu raznoliki i bogati ukrasi, često inspirisani pomorskim elementima, egzotičnom florom i faunom, kao i elementima iz istočnjačkih kultura.
Ovaj kompleks sagrađen je u 16. veku i služio je kao manastir za red svetog Jeronima. Unutar manastira nalazi se crkva Santa Maria, u kojoj su grobovi istraživača Vasco da Game i pesnika Luisa da Camoesa. U kompleksu se nalazi i Muzej pomorskog istraživanja, koji čuva vredne artefakte povezane s pomorskom istorijom Portugala, uključujući modele brodova, mape i navigacione instrumente.
Za ulazak se čeka dugo, nama je trebalo oko sat vremena do ulaska u sam manastir. Imali smo malo sreće kod ulaska u samu crkvu, gde se red čekao samo desetak minuta. Ali se čekanje isplati jer je manastir prelep.
Pasteis de Belem
Bilo bi šteta doći u ovaj kraj grada a ne probati ovu čuvenu poslasticu. Redovi su veliki ali sve ide veoma brzo. Jedan red je za kupovinu kolača, a drugi ako želite da sednete u poslastičari. Pasteis de Belem se razlikuje od pasteis de Nata koje smo jeli na drugim mestima pre svega u testu, koje je u Belemu lisnatije.
Muzej kočija
Muzej kočija u Lisabonu pruža posetiocima uvid u raznoliku kolekciju kočija koje su odražavale različite periode portugalske istorije. Ovde se mogu pronaći kočije kraljevske porodice, plemićkih domova i običnih ljudi. Posetioci mogu otkriti tehničke detalje izrade kočija, kao i povezanost s istorijskim događajima i promenama u društvu.
Muzej često nudi interaktivne elemente i edukativne programe kako bi posetioci dublje razumeli svet kočija i njihovu ulogu u portugalskoj kulturi. Tu se mogu videti i neke futurističke ideje, poput Harly Davidsonove za motor sa jednim točkom, koji kao da je izašao iz filmova o Pobesnelom Maksu.
TimeOut Market Lisabon
Za kraj dana, posle duge šetnje, možete odmoriti u TimeOut marketu. Očekivao sam da bude sličan Roterdamskom marketu, ali je TimeOut dosta manji od Markthala. Ovde se mogu naći mnogi portugalski specijaliteti. Teško se nalazi mesto za sedenje, ali uz malo strpljenja možete uspeti da odmorite umorne noge.
Drugi dan – Sintra
Sintra je moj Diznilend. Od trenutka kada sam zakoračio na železničku stanicu u ovom gradu, do povratka u Lisabon, kao da sam bio u drugom svetu. Portugalski Hari Poter! Ali da krenemo od početka. Do Sintre možete stići vozom koji polazi sa stanice Rossio. Vožnja traje oko sat vremena. Mi smo imali karte za Palatu Penja, njene vrtove i Mavarski zamak, u okviru Lisabon+Sintra pass kartice. Odmah pored želežničke stanice možete kupiti karte za kružne autobuse koji voze do svih znamenitosti.
Mavarski zamak u Sintri
Mavarski zamak, poznat i kao Castelo dos Mouros, izgrađen u 8. veku tokom mavrske vladavine u Portugalu, predstavlja impozantne ruševine na vrhu brda iznad Sintre. Njegova prvobitna svrha bila je odbrana i nadzor teritorije. Danas, posetioci mogu istraživati ruševine i uživati panoramskom pogledu na Sintru.
Ovaj zamak je vrlo blizu najveće turističke atrakcije u Sintri, palate Penja. Možete do njega peške, mada je put uzak i strm, tako da preporučujem da sačekate neki kružni bus koji saobraća na petnaest minuta.
Palata Penja
Palata Penja predstavlja izvanredan spoj arhitekture, istorije i prirodnih lepota. Ova bajkovita palata je remek-delo romantizma. Jedna od najupečatljivijih karakteristika Penje je njen šareni izgled. Fasade palate ukrašene su pastelnim bojama, stvarajući nezaborevni kontrast s okolnim zelenim brdima i plavim nebom. Mi smo imali sreće pa je vreme bilo kako se samo poželeti može, tako da su boje mogle još više da dođu do izražaja.
Pored toga, impresivne kule, vitraži i ukrasi oživljavaju arhitektonski sklad ovog remek-dela. Unutar palate se nalaze bogato ukrašene sobe koje svedoče o luksuzu i eleganciji portugalske kraljevske prošlosti. Kraljevske odaje, s raskošnim nameštajem i umetničkim delima, pružaju uvid u život plemićke klase.
Svaki put kada posetim neku kraljevsku rezidenciju, setim se Mel Bruksove rečenice: “”It's good to be the king”. Nije loše biti kralj.
Quinta da Regaleira
Dvorac i vrtovi Quinta da Regaleira sa svojim lavirintma, tunelima, stepeništima i tajanstvenim simbolima ugrađenim u arhitekturu, stvaraju mističnu atmosferu. Jedan od najupečatljivijih elemenata je “Bunar inicijacije” (Poço Iniciático). Ova duboka struktura ima spiralno stepenište koje vodi do lavirinta pećina, simbolizujući putovanje ka centru Zemlje i ponovno rađanje.
Vrtovi oko dvorca su prelepo uređeni i predstavljaju spoj romantizma i mistike. Različiti elementi, poput jezera, fontana, pećina i paviljona, čine vrtove idealnim za istraživanje.
Iz Quinta da Regaleira lako stižete do centra Sintre u kojoj se nalazi Nacionalna palata. Odmah pored palate je mnoštvo restorana i prodavnica suvenira. Tu smo probali lokalni specijalitet, pastel de Sintra, koji se meni najviše dopao od svih poslastica na ovom putovanju.
Treći dan u Lisabonu
Tvrđava Svetog Đorđa
Tvrđava Svetog Đorđa dominira nad Lisabonom. Njena lokacija ju je godinama činila ključnom tačkom u odbrani i kontroli grada. Izgradili su je Mavari a od 1147. postaje sastavni deo portugalskog kraljevstva i simbol suvereniteta. Tokom vekova je više puta dograđivana. Sada je to glavni vidikovac i jedna od najvećih zelenih površina u gradu.
Lift Santa Žusta
Lift Santa Žusta, poznat i kao Elevador de Santa Justa, povezuje donji deo Lisabona, četvrt Baixa, s uzvišenim delom, četvrti Bairro Alto. Kada je podignut, 1902. godine, radio je na parni pogon da bi kasnije prešao na električni. Danas je jedna od glavnih atrakcija u centru Lisabona. Za njegovu vožnju se dugo čeka u redu i ako ste u stisci sa vremenom preporučujem da do Bairro Alta prošetate jednom od obližnjih ulica.
Trijumfalna kapija
Kapija je izgrađena u drugoj polovini 19. veka, tačnije završena je 1875. godine, kao deo urbanističkih planova nakon razornog zemljotresa iz 1755. godine. Njena arhitektura kombinuje neoklasične i manuelske stilove. Sa kapije se najbolje vidi trg Praça do Comércio i ulica Augusta.
Belem kula
Belem kula, jedno je od nezaobilaznih obeležja Lisabona i dragulj portugalske istorije. Sagradio ju je kralj Manuel I u 16. veku kao deo sistema odbrane reke Težo. Ova impozantna struktura od belog kamena pružala je ne samo simboličnu, već i praktičnu ulogu u zaštiti pristupa Lisabonu. Njen položaj, tik uz čuveni Most 25. April i spomenik otkričima čini je važnim elementom lisabonskog prepoznatljivog horizonta. Šetnja u blizini Belem kule u suton je nezaboravna. Kada se tu doda pinja kolada koju prodaju na štandovima pored šetališta, sve se sklopi u idealan trenutak.
Spomenik otkićima
Spomenik otkrićima (Padrão dos Descobrimentos) u Lisabonu predstavlja impozantnu strukturu koja je izgrađena 1960. godine kao deo obeležavanja 500. godišnjice smrti portugalskog princa i istraživača Henrija Pomorca. Na vrhu spomenika ističe se velika statua Henrija Pomorca koji u rukama drži karavelu. Oko njega su postavljene skulpture i reljefi koji predstavljaju različite poznate portugalske istraživače, moreplovce i značajne ličnosti iz doba portugalskih otkrića. Sam spomenik ima oblik broda karavele, kojom su moreplovci kretali u istraživanja. Među ličnostima na spomeniku nalaze se Vasco da Gama, Ferdinand Magellan, Luís de Camões i drugi. Skulpture simbolizuju hrabrost, istraživački duh i proširenje portugalskog carstva tokom ere otkrića.
Pink street u Lisabonu
Pink ulica u Lisabonu, poznata kao “Rua Nova do Carvalho” ili jednostavno “Pink Street”, ima svoj jedinstveni karakter i značaj u živopisnom kvartu Cais do Sodré. Ova ulica postala je prepoznatljiva po svom karakterističnom roze kolovozu, koji se proteže duž njene dužine.
Ranije poznato po bordelima i dekadenciji, Cais do Sodré doživeo je preobražaj u poslednjim decenijama, postavši moderna i trendi četvrt. Pink Street je postala simbol te transformacije, privlačeći ljude svojom bojom i energijom. Sada je centralno mesto noćnog života u Lisabonu. Duž ove ulice nalaze se brojni barovi, klubovi i restorani, čime privlači domaće stanovništvo i turiste koji traže zabavu i noćne avanture. Pink Street je sinonim za živahnu atmosferu i provod u kasnim satima.
Fado veče u Lisabonu
Fado je tradicionalni muzički žanr iz Portugala, posebno povezan s Lisabonom. To je izrazito emotivan i melanholičan muzički stil koji često izražava tugu, čežnju, ljubav, nostalgiju i usamljenost. Riječ “fado” potiče od latinske riječi “fatum”, što znači sudbina ili sud. Fado je često opisan kao zvuk koji priča priče o sudbini i ljudskom iskustvu.
Tipičan fado ansambl uključuje pevača ili pevačicu (fadoadore ili fadiste), gitaristu i portugalsku gitaru (koja je manja od klasične gitare). Pesme fada su obično povezane s gradskim životom, morem, tugom ili ljubavlju. Fado se tradicionalno izvodi u intimnim prostorima poput fado kuća (fado casas) ili malih kafana, gde se ljudi okupljaju kako bi uživali u ovoj autentičnoj muzici. Mi smo imali sreće da prisustvujemo jednoj fado večeri u malom restoranu Canto da Atalaia, baš za Noć veštica. U jednom trenutku u toku pevanja, pevačica Soraia Cardoso, prekinula je pesmu, jer se na vratima restorana pojavila Opatica iz pakla. Kostim je bio tako dobar da je sve prisutne prošla jeza. Ali je i dalje utisak večeri bila emocija sa kojom je Soraja pevala.
Četvrti dan u Lisabonu
Most 25. april
Most 25. april, nekada poznat kao Salazarov most, izgrađen je 1966. godine i bio je jedan od najdužih visećih mostova na svetu u to vreme. Danas, njegova impozantna struktura, s dva nivoa saobraćajnica i šest traka čini prepoznatljiv pejzaž Lisabona. Na stubu 7 nalazi se vidikovac na koji se stiže liftom. Mi smo imali tu “sreću” da lift nije radio, ali nas to nije sprečilo da se popnemo do vrha.
A Ginjinha
A Ginjinha je najpoznatija prodavnica višnjevače u Lisabonu. Bez obzira na vreme, uvek ima gužve. Radnja je mala, samo jedan pult i dva starija gospodina koji služe. Možete piti višnjevaču sa ili bez višanja u njoj. Višnjevača je vrhunska, ali sam u Srbiji probao bolje domaće. Vredelo je probati, iako smo dobrano pokisli da dođemo do nje.
Bertrand knjižara
Bertrand knjižara (Livraria Bertrand) je najstarija knjižara na svetu, koja drži Ginisov rekord u starosti. Knjižara je otvorena je 1732. godine i upisana je u Ginisovu knjigu rekorda kao najstarija neprekidno otvorena knjižara na svetu. Ova impresivna knjižara ima bogatu istoriju i značajan kulturni značaj u portugalskom društvu.
Tramvaj 28
Tramvaj 28 u Lisabonu predstavlja živući deo grada, čija značajnost proističe iz duge istorije i karakteristične rute kojom prolazi. Njegova priča tkana je kroz uske ulice i bogate kvartove koji čine srce portugalske prestonice.
Svaki put s Tramvajem 28 je putovanje kroz vreme i prostor, jer se vožnja odvija kroz najživopisnije četvrti Lisabona. Tramvaj vijuga kroz uske kaldrmisane ulice Alfame, prolazi pokraj zidina zamka Svetog Đorđa i spušta se niz strme ulice Grače.Tramvaj 28 je više od prevoznog sredstva; on je živopisna nit koja spaja gradsku prošlost i sadašnjost, pružajući jedinstvenu perspektivu na grad na brdu, sazdanu od priča, zvukova i pejzaža koji čine srce Lisabona.
Uspinjače u Lisabonu
Najpoznatija uspinjača u Lisabonu je “Elevador da Glória”. Ova uspinjača povezuje centralnu četvrt Baixa sa boemskom četvrti Bairro Alto i pruža spektakularne poglede na grad. Elevador da Glória je jedan od simbola Lisabona i popularna turistička atrakcija. Osim toga, u Lisabonu postoje i druge uspinjače poput Elevador da Bica i Elevador da Lavra koje takođe služe za prevazilaženje visinskih razlika između različitih delova grada.
Fontana Sul do Rossio
Fontana Sul do Rossio smeštena je na trgu Rossio u samom srcu Lisabona. Njena lokacija na trgu Rossio čini je centralnom tačkom okupljanja i središtem gradskih dešavanja.
Lisabonska katedrala
Lisabonska katedrala, poznata i kao Sé de Lisboa, nalazi se u srcu četvrti Alfama, čineći svojevrsni istorijski epicentar grada. Njena impozantna silueta dominira horizontom, dok je unutrašnjost ispunjena mirisom tamjana i tišinom koja podseća na vekove molitvi i promena. Katedrala je rađena različitim arhitektonskim stilovima, jer je izgrađena i pregrađivana tokom različitih perioda portugalske istorije.
Akvarijum Lisabona
Akvarijum u Lisabonu (Oceanário de Lisboa), jedan je od najvećih i najvažnijih akvarijuma u Evropi. Dom je preko osam hiljada morskih vrsta. Posetioci mogu istraživati raznolike ekosisteme, poput okeana, koralnih grebena, mangrova i šuma algi, pružajući im jedinstvenu priliku da se upuste u fascinantan podvodni svet.
Akvarijum je posebno poznat po svom impresivnom centralnom rezervoaru, koji predstavlja ogromnu repliku okeanskog područja. Ovde posetioci mogu posmatrati velike ajkule, raže, tune i druge morske stanovnike u njihovom prirodnom okruženju. Akvarijum ima veliki uticaj na edukaciju i ukazuje na značaj okeana i drugih vodenih površina na naš opstanak.
Hrana u Lisabonu
Portugalska kuhinja se kotira u top 5 po TasteAtlasu.Trudili smo se da probamo što više autentične portugalske hrane. Nigde se nismo razočarali a više puta smo se prijatno iznenadili. Najviše su mi se dopali kroketi od bakalara u kombinaciji sa porto vinom. Od slatkiša, pastel de Sintra je nadmašio očekivanja. Hrana je skuplja nego u Grčkoj ili Italiji a jeftinija od Francuske. Za gurmane, Portugal je odlična destinacija.
Lisabon je prelep grad, sa karakterističnim šarmom koji mu daju uske ulice, tramvaji koji kroz njih prolaze i raznobojne fasade. Puno kuća koristi keramičke pločice za ukrašavanje fasada. To sam retko sretao na putovanjima. Šarenilo boja uz energiju ljudi u njemu čini Lisabon drugačijim. Možete da ga volite ili mrzite, ali nikako da budete ravnodušni. Sa povećanjem broja linija iz Srbije ka Portugalu, osećam da će biti prilike da ovu predivnu zemlju bolje upoznamo. Još da se neko seti pa da otvori neki let iz Niša, to bi bila prava stvar.
