Sevilja je idealna destinacija za sve one koji ne vole zimu i žele da u hladnim mesecima odu u toplije krajeve, a da pri tome i dalje budu u Evropi. Prošlog januara smo išli u Atinu, a ove rešili da obiđemo Andaluziju i njene bisere. Plan je bio da iz Malage odemo do Kordobe i odatle nastavimo do Sevilje, gde će nam biti prva baza. Iz Sevilje smo planirali da preko Ronde dođemo do Malage gde će nam biti druga baza. Odatle je bar jedan dan bio rezervisan za put do Granade i obilazak Alhambre.
Put do Sevilje
Rentiranje auta u Španiji
Skoro svaki grad u Andaluziji ima aerodrom, pa je time olakšan dolazak u ovu špansku pokrajinu. Mi smo uspeli da nađemo povoljne karte iz Sofije do Malage, preko Wizzaira. Osim cene, odgovaralo nam je što je let bio rano, pa smo mogli da odmah prvog dana krenemo u avanturu. Obići pet gradova u sedam dana je veliki izazov. Razmišljali smo koji je najbolji način za prevoz. Odustali smo od ideje javnog prevoza zbog cene karata i ograničenja u vremenu. Zato smo preko sajta Wizzaira rentirali auto.
Tek sam naknadno video da, bez obzira što ste kupili puno osiguranje, agencija traži da imate 1100 evra na kreditnoj kartici i da im date CVC broj, kao osiguranje od štete. Skoro ceo njihov sajt je sa uslovima korišćenja, a stranica na Googlu je pretrpana lošim komentarima. Kada sam to video, otkazao sam rezervaciju i našao agenciju za koju sada mogu da kažem da je najbolja koju sam koristio. Wiber rent-a-car je bio totalno inovativno iskustvo. Na sajtu sam odabrao koji auto želim, odlučio se za puno osiguranje i dobio link za online čekiranje. Slikao sam pasoš, saobraćajnu, napravio selfi, sve preko njihove aplikacije. Posle verifikacije je stigao mail kako da dođemo do kombija koji nas je čekao na aerodromu i odvezo do agencije. Tamo smo na aparatu skenirali kod koji nam stigao na mail, platili karticom i iz aparata je ispao ključ a na displeju se pokazao broj parkinga na kome se nalazilo vozilo. Dobili smo bolje vozilo od onog koje smo naručili. Panda hibrid koji nas je idealno poslužila.
Moj savet pri rentiranju auta u Španiji, koji važi za bilo koju agenciju, je da tražite one agencije koje ne zahtevaju podatke vaše kartice. Kupite puno osiguranje i opušteno vozite.
Vožnja po Andaluziji
Sat vremena od našeg sletanja i već smo bili na putu ka Kordobi. Putevi u Španiji su prosečni, vožnja je uglavnom ograničena na 90 kilometara na sat, tek je na nekim delovima dozvoljena vožnja do 120 kilometara na sat. Primetio sam da se vozači uglavnom pridržavaju ograničenja i da su mnogo umereniji u vožnji nego na primer u Grčkoj.
Gradovi Andaluzije su veliki, sa starim gradskim jezgrima u kojima je vožnja moguća, ali je ne preporučujem. Po gradovima se često koriste kružni tokovi, koji su ponekada i spojeni, tako da te situacije mogu da budu komplikovane.
Parkiranje auta zna da bude noćna mora za svakog vozača. U svim gradovima koje smo posetili koristili smo zaštićene podzemne parkinge. U Španiji ovakvih parkinga ima vrlo često. Dnevne karte za parkiranje se kreću oko 20 evra. Možete parkirati i na sat, u proseku se uhvati oko dva evra sat.
Vožnja Andaluzijom je meni bila avantura sama po sebi. Neki pejzaži si bili neverovatni. Brežuljci prekriveni travom dokle pogled seže. Sa Sanjom smo se šalili kao da se vozimo u Windows XP pozadini. Slično osećanje mira smo imali dok smo se vozili Transilvanijom.
Prvi dan – Kordoba
Od aerodroma u Malagi do Kordobe nam je trebalo oko sat i po vremena. Odmah po izlasku iz parkinga su nas dočekali drvoredi narandži koji su se savršeno uklopili u aritekturu grada. Kordoba odiše bogatom istorijom i kulturnim nasleđem. U samom srcu grada, nalazi se simbol njegove prošlosti Mecquita, Velika džamija. Sada katedrala a nekada džamija i danas predstavlja jednu od najimpresivnijih i najznačajnijih islamskih građevina u Španiji. Njena jedinstvena arhitektura, sa spojem muslimanskih i hrišćanskih elemenata, ostavlja bez daha, podsećajući na složenu i bogatu prošlost ovog grada. Veruje se da je džamija izgrađena na mestu nekadašnje Vizigotske crkve krajem osmog veka. U trinaestom veku, posle osvajanja Kordobe od strane Hrišćana, postaje katedrala. Odrađene su izmene na objektu, minaret je postao zvonik, ali su neki ključni elementi islamske arhitekture ostali.
Ono što smo primetili vezano za Mavare, još na našem putovanju u Lisabon, je koliko su voleli vodu i oplemenjavali svaki prostor koji su mogli česmama, fontanama, bazenima.Tako i u Španiji, gde god je ostalo nešto od ove stare civilizacije, ostajali su predivni vodeni ukrasi. Druga odlika njihove akhitekture jesu lukovi u obliku potkovice. Sama šetnja ulicama Kordobe oduševljava pri pomisli kakvo majstorstvo je postojalo pre toliko vekova.
Kordoba je poznata i po velikom mostu preko reke Guadalquivir. Stari most ili Rimski most star je skoro dve hiljade godina a sadašnji izgled se nije značajno menjao još od osmog veka. Most je zaista impozantan. Sa jedne strane se nalazi trijumfalna kapija iz 16. veka a sa druge kula Calahorra. Na samom mostu je statua Arhanđela Rafaela, zaštitnika grada.
Posle napornog dana i svih lepota koje smo videli u Kordobi, zaputili smo se u Sevilju. Nismo ni slutili šta nas tamo čeka.
Drugi dan-Sevilja
Sevilja nas je očarala bukvalno od trenutka kada smo u nju nogom stupili iz kola. Našli smo jedan fantastičan mali hotel u centru Sevilje. Možda po zvezdicama nije, ali po ljubaznosti svih koji tamo rade, po sitnicama koje čine da se gost oseća prijatno i dobrodošlo, svakako jeste najbolji hotel koji smo do sada posetili. Objasnili su nam šta da vidimo u gradu, kako bi izbegli turističke zamke. Kada sledeći put idemo u Sevilju, oni će biti naš prvi izbor. Preko njih možete rezervisati parking koji se nalazi veoma blizu hotela, kako ne bi razmišljali o kolima dok ste u ovom magičnom gradu. Sve glavne atrakcije smo odatle posećivali peške.
Royal Alcazar
Royal Alcazar u Sevilji je kraljevska palata koja se nalazi u srcu grada. To je kompleks palata, dvorišta i vrtova koji datiraju iz različitih perioda španske istorije, od islamske vladavine do hrišćanske ere. Alcazar kombinuje različite arhitektonske stilove, uključujući mudeharski, gotski, renesansni i barokni, što ga čini jednim od najimpresivnijih istorijskih kompleksa u Španiji. Ovo je najstarija aktivna kraljevska palata u Evropi. Španski kralj i danas koristi gornje spratove palate kada je u poseti Sevilji. Royal Alcazar ne sme propustiti kada ste u Sevilji. Da bi izbegli čekanje u redu, karte obavezno kupujte online.
Vrtovi Royal Alcazara predstavljaju mešavinu mavarske ljubavi prema vodi i renesansne uređenosti u pejzažnoj arhitekturi, kakvu smo videli u Versaju. Možete satima uživati u ovom parku, dok slušate zvuk vode i gledate ptice koje prolaze pored vas.
Španski trg (Plaza de España)
Prva asocijacija kada neko spomene Španski trg je Rim. Međutim, to se kod nas promenilo posle posete Sevilji.
Plaza de España izgrađena je za Iberoameričku izložbu 1929. godine kao deo kompleksa parka Maria Luisa. Glavni arhitekta Anibal González dizajnirao je ovaj trg kao omaž španskoj kulturi i istoriji, a uključuje kanal koji okružuje trg, mostove, fontane i prelepe keramičke ploče koje prikazuju scene iz različitih španskih provincija. Centralni deo trga je polukružno zdanje koje simbolizuje zagrljaj Španije i njene bivše kolonije. Oko trga nalaze se mnoge zgrade sa šarenim keramičkim detaljima, arkadama i stubovima koji doprinose raskošnom izgledu celog kompleksa.
Nama se ovaj trg toliko dopao, da smo ga posećivali svakog dana dok smo bili u Sevilji.
Često možete videti flamenko igrače kako izvode svoj program na stepenicama španskog trga. Sevilja je mesto nastanka flamenka i svuda po gradu možete naći prodavnice sa haljinama i šalovima karakterističnim za flamenko.
Treći dan-Sevilja
Seviljska katedrala
Seviljska katedrala je najveća gotska katedrala na svetu. Od nje su veće samo bazilika Svetog Petra u Rimu i Duomo u Milanu. Građena je sa željom da fascinira i plan je uspeo. Ćovek oseća strahopoštovanje kada pomisli koliko je energije, sredstava i umeća utkano u ovu građevinu. Katedrala je deo UNESCO-ve svetske baštine od 1987. godine. U njoj se nalazi više od osamdeset kapela. Seviljska katedrala je mesto večnog odmora istraživača Kristofora Kolumba.
Seviljska katedrala zauzima važno mesto u istoriji Španije jer je više puta bila mesto krunisanja španskih kraljeva. U riznici katedrale možemo videti neke neprocenjive eksponate, poput kruskih dragulja i raznih relikvijara.
Giralda-zvonik seviljske katedrale
Mavarska civilizacija je imala veliki uticaj na razvoj Evope u mnogim oblastima. Nakon osvajanja grada od strane španskih kraljeva tokom rekonkviste u toku 13.veka, minaret džamije je pretvoren u zvonik katedrale. Ova transformacija ilustruje bogatu istoriju i mešavinu kultura koja karakteriše Sevilju i celu Andaluziju.
Visina Giralde iznosi oko 104 metra, a na njenom vrhu stoji skulptura koja predstavlja personifikaciju vere, poznata kao “Giralda Giraldillo”. Ova skulptura, visoka 3,47 metara, koja je postavljena 1568. godine, prikazuje ženu sa zastavom koja simbolizuje pobedu nad mavarima i trijumf hrišćanske vere.
Između 1999. i 2003. Giraldillo je skinuta sa prvobitnog mesta radi restauracije, a na njeno mesto je postavljena replika. Kada je originalna skulptura ponovo postavljena, replika je izložena u dvorištu Puerta del Principe, gde se kupuju karte za posetu Katedrale u Sevilji. Mi smo samo videli ovo dvorište i gužvu u njemu, dok smo karte kupili online.
Flamenko veče u Sevilji
Flamenko je tradicionalni muzički i plesni oblik koji potiče iz Andaluzije. On je jedinstveni spoj muzike, plesa i poezije koji ima duboke korene u romskoj, arapskoj i španskoj kulturi. Sevilja je grad koji obožava flamenko. On je više od izvođačke umetnosti već predstavlja i važan deo identiteta i kulture Andaluzije. Kroz svoje melodije, ritmove i pokrete, flamenko prenosi duboke emocionalne i istorijske priče, često se baveći temama ljubavi, patnje, ponosa i slobode. Svuda po Sevilji možete naći prodavnice koje nude raskošne haljine i šalove koje plesačice flamenka koriste na svojim nastupima. Postoji veliki broj mesta u gradu na kojima možete uživati u flamenko predstavama.
Ples je ključni deo flamenka i može varirati u stilu i izvođenju. Od elegantnih pokreta ruku do strastvenog tapkanja stopalima, plesači flamenka često izražavaju širok spektar emocija, uključujući strast, tugu, radost i melanholiju. Predstava koju smo mi gledali u Casa de la Memoria je bila fantastična, svi umetnici su dobili gromoglasni aplauz ali bisa nije bilo, jer je već bilo vreme da se spremaju za sledeći nastup. Sat vremena nam je proletelo.
Četvrti dan-Ronda
Ronda je mesto koje se uvek javlja u vodičima iz Andaluzije, pre svega zbog svoje specifične lokacije, na samim stenama i velikom mostu koji se nalazi u centru mesta. Mi smo do Ronde došli kolima, kada smo iz Sevilje krenuli za Malagu. Za one koji nemaju auto, postoje česte ekskurzije iz Malage.
Ronda je lepo mesto, ali je imala tu nesreću da je posetimo posle Sevilje, u koju smo se zaljubili, pa nije mogla da joj parira. Osim “novog mosta” koji je fascinantan i tog dela grada na stenama, ostatak nije ostavio neki naročit utisak.
Korida u Rondi
Ronda je mesto gde je korida nastala. Ja sam mislio da su borbe sa bikovima zabranjene i da su deo istorije, ali sam tamo saznao da se i dalje praktikuju. Inače su inicijalno bile osmišljenje da budu vežba konjici, pa su se kroz vekove menjale u ono što su sada. U okviru arene za borbu se nalazi i muzej u kome se može saznati dosta o koridi. Tu je i škola jahanja gde možete videti divne andaluzijske konje.
Peti dan-Alhambra
Iz Ronde smo se zaputili u Malagu, gde smo prenoćili. Pre puta sam online kupio karte za Alhambru. Put od Malage do Granade traje oko sat i po vremena, tako da trebate uračunati i to u plan posete, jer je ulaz u kompleks Alhambre kada god poželite, ali za Nasrid Palate morate odbrati tačno vreme ulaska. Ako želite da posetite ceo kompleks i da slušate audio vodiča, biće vam potrebno preko pet sati. Nemojte da vas to obeshrabri, poseta Alhambri je nešto što ćete pamtiti celoga života.
Alhambra je naziv dobila po svojim crvenkastim zidovima (na arapskom, «qa'lat al-Hamra'» znači Crveni zamak). Prvi poznati istorijski dokumenti o Alhambri potiču iz 9. veka i odnose se na Sawwara ben Hamduna, koji je 889. godine morao potražiti utočište u Alcazabi, tvrđavi, i morao je popraviti zbog građanskog sukoba koji su uništavali Kalifat Cordobe, kojem je tada pripadala Granada.
Generalife
Generalife je zauzimao padine brda Cerro del Sol, s koga se pruža potpuni pogled na grad i doline reka Genil i Darro. Postoje različita tumačenja značenja njegovog imena: Vrt guvernera, Vrt arhitekte (alarife), itd. Generalife je postao mesto za odmor za vladare Granade kada su želeli da se udalje od zvaničnih poslova palate. Ono što smo viđali na ostalim mestima koja su ostala iza Mavara, ovde se pokazalo u punom sjaju. Fontane, vodoskoci, kanali u kojima voda teče niz ruhohvate stepenica, toliko detalja i truda koji je uložen u taj vodeni ples.
Nasrid Palata
Nasrid Palata je jedan od najznačajnijih delova kompleksa Alhambre i predstavlja vrhunac mavarske arhitekture i dizajna. Palata je poznata po svojoj složenoj arhitekturi koja kombinuje različite stilove i tehnike iz različitih perioda. Palata je izgrađena u periodu od 13. do 15. veka i sadrži prelepe detalje poput stubova, lukova, mozaika i reljefa. Od nastarijeg izgleda palate danas je ostao samo Mexuar jer ju je potpuno uništio Jusuf I. On je započeo neka poboljšanja u Kuli Comares (Torre de Comares), Dvorištu Mirta (Patio de los Arrayanes) i kupatilima (Baños). Ova poboljšanja je završio Mohamed V, koji ih je sve dodao Mexuaru, proširio galeriju koja će kasnije biti nazvana Machuca i sagradio Palatu Lavova (Palacio de los Leones). Ova dva kralja bila su najvažnija u pogledu izgradnje, rekonstrukcije i ukrašavanja Alhambre.
Palata Čarlsa (Karla) V
Karlo V je naredio izgradnju palate pored Alhambre kako bi uživao u njenoj lepoti. Arhitekta zadužen za radove bio je Pedro Mačuka, zaljubljenik u renesansu. Palata je kvadratna, a njena glavna fasada je široka 63 metra i visoka 17 metara. Radovi su započeli 1527. godine, a u potpunosti su završeni 1957. godine. Njeno kružno dvorište je jedinstveno i to je najvažnija zgrada renesansnog stila u Španiji. Gradnja je prolazila kroz nekoliko faza, nedostatak finansijskih sredstava, pobune koje su zaustavile radove itd. Tokom svoje istorije, Palata Karla V je imala različite namene, uključujući vojnu bazu, zatvor, čak i vojnu bolnicu. Objekat je ponekad bio zapušten do te mere da su se plafoni urušili. Danas je ova palata postala kulturni centar, u kojoj se održavaju brojne izložbe, kulturni događaji i umetničke manifestacije.
Alcazaba
Alcazaba je impozantna mavarska tvrđava koja datira iz 9. veka i jedan je od najstarijih delova Alhambre. Njeno ime potiče od arapske reči “Al-qasbah”, što znači “utvrđeni grad” ili “tvrdjava”. Ova tvrđava dominira nad Granadom i sa nje se pruža najbolji pogled na grad i čuvenu katedralu. Sa druge strane, pogled seže čak do planina Sierra Nevade.
Poseta Alhambri je trajala celo popodne, tako da nismo imali vremena da posetimo Granadu, za koju smo čuli mnogo lepih stvari. Kako planiramo da ponovo posetimo Andaluziju, ispravićemo ovu nepravdu.
Šesti dan-Malaga
Malagu smo ostavili za kraj, kao šlag na torti. Smestili smo se u hotel koji je bio na deset minuta šetnje do centra, tako da nam auto više nije trebao. Na našem proputovanju kroz Andaluziju, Sevilja i Malaga su ostavile najjači utisak. Kako smo planirali da dva cela dana provedemo u Malagi, želeli smo da opušteno provedemo te dane u šetnji i uživanju. Ali je to nemoguće, kada vidite šta sve Malaga nudi.
Muzej Pabla Pikasa
Pablo Pikaso je rođen u Malagi. Bio je fascinantna ličnost, intenzivan, kao i njegova umetnost. Viđali smo njegove slike širom Evrope, a postavka u Malagi nije tako spektakularna. U ovom muzeju možete dosta naučiti o Pikasu, njegovom životu i stvaralaštvu. Ja sam se oduševio saznanjem da je od malih nogu bio izuzetno talentovan. Fascinirao me je portret njegove sestre Lole, koju je naslikao kada je imao samo trinaest godina. U postavci su slike koje su ostale u porodici i na ovaj način prezentovane javnosti, kao i veliki broj dela drugih umetnika kojima je Pikaso bio inspiracija. Bila bi šteta doći u Malagu a ne posetiti Pikasov muzej. Da bi izbegli čekanje u redovima, najbolja opcija je kupovina karata online.
Katedrala u Malagi
Hrišćanstvo je jako izraženo u Andaluziji. Svaki grad koji smo posetili imao je impozantnu katedralu. Tako je i sa Malagom. U samom srcu grada možete videti ovog kolosa. Možda nije velika poput katedrale u Sevilji ili Granadi, ali je prelepa. Katedrala u Malagi jedna je od najimpresivnijih primeraka renesansne i barokne arhitekture u Španiji.
Alcazaba Malaga
Mavari su ostavili trag širom Andaluzije. U centru Malage nalazi se tvrđava koja i dalje fascinira. Njena lokacija, na uzvišenju pored mora, davala joj je ogroman strateški položaj u odbrani grada. Zato je vekovima bila korišćena kao rezidencija za vladare Malage. U 15. veku tokom Rekonkviste, Malagu osvaja španski kralj Ferdinand II Aragonski, 18. avgusta 1487. godine. Ovo je prvi sukob gde su obe strane koristile barut.
Sedmi dan-Malaga
Za sedmi dan smo rešili da, posle toliko dana putovanja i neprestane užurbanosti, malo promenimo ritam. Planirali smo da posetimo ono što nam je ostalo i da najviše uživamo na plaži, ne radeći ništa. Ali to nije naša priroda, tako da smo na kraju tog dana najviše propešačili, preko 30.000 koraka.
Zamak Gibralfaro
Kada smo kupovali karte za Alcazabu, postojala je mogućnost da se odmah kupi i karta za Gibralfaro po sniženoj ceni, gde možete podeliti te posete u dva dana. Iskoristili smo tu ponudu i krenuli da se penjemo na brdo Gibralfaro koje dominira nad Malagom. Moram da priznam da je uspon do zamka zahtevan. Jeste bio januar, ali dan bez oblaka i već ujutru tempetarura oko 15C. Mogu samo da zamislim kako bi bilo tokom leta na 30C. Dok smo se peli Sanja je u šali upitala da li postiji neko brdo na koje nećemo da se popnemo kada negde otputujemo. Negde na pola puta se nalazi vidikovac sa koga možete videti luku, parkove, arenu Malage.
Tvrđava Gibralfaro je kroz vekove menjana i dorađivanja. U 14. veku Jusuf I, Sultan Granade je povećao i ojačao i nju i Alcazabu. Da odbrana grada nije ostala bez hrane, teško bi kralj Ferdinand osvojio Malagu. Sa njehih zidina se grad vidi kao na dlanu. U tvrđavi se nalazi kafić gde se možete osvežiti posle napornog uspona. Tu je i muzej, gde možete videti evoluciju naoružanja koje se koristilo dok je tvrđava bila u vojnoj upotrebi.
Luka u Malagi
Ovo je jedan od najprometnijih delova grada. Prelepo šetalište, sa mnoštvom kafića i brodovima iz raznih država koji često imaju dane otvorenih vrata. Kada smo došli u Malagu bi je usidren ogroman jedrenjak Union. Propustili smo da ga posetimo, jer tada još nismo znali kako to funkcioniše.
Dan kasnije stiglo je nekoliko španskih vojnih brodova u Malagu. Ukupno četiri broda, dva u samoj luci a dva malo van nje. Poznata Kolumbova karavela Santa Maria od 15. veka dobija naslednicu sa svakom novom generacijom brodova. Tako smo mi imali priliku da posetimo fregatu Santa Mariu koja sada nosi to slavno ime. Na njenom grbu piše “Descubrir o morir en la demanda”, kako sam ga ja protumačio “Istražujemo ili umiremo po zahtevu”.
Plaža u Malagi
Iako smo planirali da ceo dan provedemo na plaži, dan je prošao malo drugačije, ali smo ipak uspeli da se rashladimo u moru. Voda je bila zaista hladna. Ako upražnjavate Wim Hofove metode hladnih kopki, možda i nije, ali za sve ostale, nikako ne preporučujem kupanje u ovom periodu. Sa druge strane, na plaži je bilo baš toplo. Znači, u toku zime, kada su sunčani dani u Malagi se možete sunčati do mile volje. Plaža je odmah u nastavku šetališta.
Hrana u Španiji
Španija je poznata po dobroj hrani. Mi smo se oduševili gde god smo seli. Najluđi ručak smo imali u Sevilji, u Bodeguita Romero restoranu. Ovo je klasično mesto lokalaca, uvek je gužva pa možete da jedete i za šankom. Ako to ne odgovara, čeka se na red dok neko ne ustane. Radnici ne znaju engleski, meniji su na španskom…haos. Cela ta atmosfera, mi koji smo tu kao pali s Marsa, sve je to bilo tako zabavno, da se smejem i kada pišem o tome. A hrana je bila preukusna. Neka salata sa gamborima, pršuta sa jajima, ma prste da poližeš. Gambori su definitivno bili naše omiljeno jelo u Andaluziji, jer ih spremaju ljute, kako mi volimo. Što se slatkiša tiče, tu smo uglavnom posećivali Amorino poslastičare.
Prošlo je dva meseca kako smo bili u Andaluziji i ne prođe dan da ne poželim da se vratim. Ovo putovanje je bilo tako ispunjeno, vreme nas je poslužilo, ljudi su nas prihvatili, sve je bilo savršeno. Za sve koji planiraju put u ovaj deo Španije mogu samo da kažem da im malo zavidim i da sam siguran kako će se fenomenalno provesti. Pred ovaj put sam imao veilke planove ali ne i velika očekivanja. Otišli smo otvorenog uma a vratili se ispunjenog srca.
