Atina je mesto u kojoj je i zimi toplo, jer je najjužnija prestonica u Evropi. Iskoristili smo lepo vreme da provedemo tri januarska dana u gradu koji odiše istorijom. Zadnji put sam Atinu posetio kao srednjoškolac u trećem razredu gimnazije i jedva sam čekao da vidim koliko mi je ostala u sećanju. Osim trga Omonija gde smo tih godina svi noćivali na ekskurzijama, Akropolj i Panathenaic stadion su ostali u sećanju.
Put do Atine
Rešili smo da do Atine idemo kolima. Kada krenete na put, drži vas adrenalin i jedva čekate da vidite nova mesta. Tada ni vožnja od deset sati nije teška. Povratak je ipak druga priča, bar kod mene.
Na put smo krenuli sa kumovima koji dele našu ljubav prema putovanjima. Pošli smo rano ujutru i sve je išlo glatko do ulaska u Atinu. Na našu nesreću u Atinu smo stiglu u vreme popodnevnog špica, pa nam je za dolazak do hotela trebalo više od sat vremena vožnje po gradu. Kada planirate budžet za ovakvo putovanje, uračunajte da će vam za putarine u jednom pravcu kroz Srbiju, Makedoniju i Grčku trebati oko pedeset evra.
Smeštaj i javni prevoz u Atini
Smeštaj smo našli u jednom malom hotelu u oblasti Plaka, u podnožju Akropolja. Kada dolazite kolima u sam centar Atine, parking može da bude veoma komplikovan. U blizini hotela smo našli parking kod koga je dnevna karta 20e, ostavili automobile tamo i u sledeća tri dana ih nismo dirali. Na vreme planirajte parking kada birate hotel. Cela oblast Plaka je još bila okićena novogodišnjom rasvetom i uveče je delovala magično. Plaka je boemska četvrt, puna restorana koji gledaju na Akropolj i šetnja uveče je pravo uživanje. Malo znaju da dosađuju animatori ispred restorana, ali to je je retko.
Kako smo bili smešteni u samom centru, nisam se dobro upoznao sa gradskim prevozom u Atini. Na oficijelnoj strani za javni prevoz u Atini prikazane su vrste prevoza, cene i načini kupovine karata. Atina ima dobro razvijenu mrežu linija, pa lako možete stići na bilo koju destinaciju u gradu.
Prvi dan u Atini
Nacionalni arheološki muzej u Atini
Prvi dan nam je bilo oblačan, pa smo rešili da ga provedemo u arheološkom muzeju. Muzej poseduje impozantnu kolekciju zlatnih predmeta iz raznih epoha i lokacija širom antičkog sveta. Jedan od najpoznatijih eksponata je Agamemnonova maska. Agamemnon je legendarni kralj koji je pokrenuo Trojanski rat, kako bi sačuvao čast svoga brata Menelaja, čija je supruga Helena oteta od strane Parisa, sina Trojanskog kralja. I danas se sećam lavljih vrata koje smo videli na ekskurziji u Mikeni, gde je Agamemnon vladao.
Stvarno zapanjuje majstorstvo zlatara, kovača, grnčara, slikara koji su stvarali ova umetnička dela pre toliko vekova. Mi smo muzej posetili januara, kada nije bilo gužve pri kupovini karata. Ako idete tokom leta, preporučujem da karte kupite online, jer je ovo jedan od najcenjenijih muzeja u Grčkoj.
Hadrijanov luk
Hadrijanov luk poznat je po tome što predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika rimske arhitekture u Grčkoj. Izgrađen je 131. godine n.e. u čast rimskog cara Hadrijana, koji je posetio Atinu kao dio svoje grandiozne posete carstvu. Ovaj luk se nalazi na glavnoj ulici koja je vodila od antičke Atine prema jugoistoku, ka stadionu Panathenaic. Hadrijanov luk je izvanredan primjer rimske arhitekture i simbolizuje povezanost između antičke Grčke i Rimskog Carstva. Na njegovim reljefima prikazane su scene koje slave Hadrijanove vojne pobede i različite aspekte njegovog vladanja. Takođe, na lukovima su prikazani likovi grčkih bogova i heroja, pokazujući spoj rimske i grčke kulture.
Panathenaic stadion
Panathenaic stadion bio je mjesto gde su se održavale antičke Panatenejske igre. Bila su to atletska takmičenja koja su se održavala svake četiri godine tokom Panatenejskih festivala, a koji su bili posvećeni boginji Atini. Tokom ere rimske vladavine u Atini, stadion je renoviran i ponovo izgrađen od belog mermera. Novi oblik stadiona postavljen je u kontekst nove ere koju je Atina doživela, posebno za vreme vladavine rimskog cara Hadrijana. U to vreme, besednik i sofista Irod Atik, građanin velikih finansijskih sredstava, obezbedio je novac za postepeno preuređenje stadiona u periodu 140-143. godine nove ere. Ovaj stadion bio je domaćin prvih modernih Olimpijskih igara 1896. godine. Mene ovaj stadion asocira na bolna stopala posle celodnevnog šetanja gradom, kada sam bio na ekskuziji.
Straža neznanom junaku
Ispred parlamenta na trgu Sintagma nalazi se spomenik neznanom junaku. Spomenik je podignut između 1930. i 1932. godine u čast junacima koji su izgubili živote u svim grčkim ratovima. Ovaj spomenik čuvaju evzoni. Evzoni spadaju u elitnu jedinicu grčke vojske i nekada su bili aktivna borbena jedinica a sada su samo ceremonijalna. Bez obzira na to, njihovi članovi prolaze kroz rigorozne psihofizičke treninge. Smena straže je na svakih sat vremena i predstavlja jednu od atrakcija grada.
Drugi dan u Atini
Akropolj
Akropolj je jedno od najpoznatijih i najvažnijih arheoloških nalazišta u svetu, smešten na visokom brdu u središtu Atine. On je sa pravom simbol Atine. Imali smo sreće da je osvanuo prelep dan, pa smo mogli da uživamo u poseti. Kupili smo kombinovanu kartu koja je obuhvatila najpoznatija arheološka nalazišta u gradu i krenuli da se penjemo ka vrhu. Na Akropolju je uvek gužva, tako da su šanse za savršenu fotografiju veoma male. Ali zato su šanse da se oduševite pogledom na grad i lepotom građevina koje vekovima prkose vremenu veoma velike. Ređaju se Odeon, hram Atine Nike, Erehteon…da bi došli do centralnog hrama posvećenog Atini, Partenona.
Partenon je bio hram posvećen boginji Atini, i predstavljao je simbol moći ovog grada. Hram je okružen peristilom, odnosno nizom stubova koji okružuju centralni prostor. Peristil Partenona imao je osam stubova na prednjoj i zadnjoj strani i sedamnaest stubova sa strana. Fasada Partenona bila je ukrašena bogatim reljefima od mermera. Ovi reljefi prikazuju ratne i mitološke scene i ceremonijalne procesije. Najpoznatiji od ovih reljefa je friz koji se nalazio na unutrašnjosti hrama, poznat kao Partenonski friz, čiji se najveći deo nalazi u Britanskom muzeju u Londonu. Neke njegove delove možete videti u Akropoljskom muzeju. U samom hramu se nalazila statua Atine obložena slonovačom i zlatom.
Prošlo je skoro trideset godina između moje dve posete ovom mestu i mogu da kažem da mi se već kod prve Akropolj urezao u sećanje. Sećam se anegdota iz gimnazijskih dana, slika koje smo tada napravili, bezbrižnosti koju donosi mladost. Zamislite samo koliko je takvih trenutaka Akropolj upio, nije ni čudo što zrači kao svetionik usred Atine.
Rimski forum
Forum je služio kao trgovačko središte grada, gde su se odvijale trgovina i razmena roba i usluga. Tu su se nalazile tržnice, radnje i zanatske radionice. Na forumu su se nalazili hramovi i svetilišta posvećena različitim rimskim bogovima. Rimljani su prilagodili antičke grčke hramove i svetilišta svojim verskim verovanjima i praksama. Sada su ostali temelji i poneki stub kao podsetnik nekadašnje moći ali i prolaznosti iste.
Atinska Agora
Atinska Agora je bila centralno mesto u životu antičke Atine, koje je bilo političko, ekonomsko, versko, kulturno i obrazovno središte grada. U njemu možete posetiti Muzej antičke agore i videti odlično očuvan Hefestov hram. Karta koju smo kupili pri ulasku u Akropolj nam je omogućila da uđemo i na ovaj lokalitet.
Hadrijanova biblioteka
Harijanova biblioteka je izgrađena u drugom veku nove ere kao deo kompleksa koji je obuhvatao hramove, portike i druge javne građevine. Bila je kulturni centar grada, gde su se ljudi okupljali kako bi čitali, učili, raspravljali i uživali u kulturnim aktivnostima. Hadrijan je bio poznat po svojoj ljubavi prema umetnosti, kulturi i obrazovanju, pa je poetska pravda da građevine kojima je on bio mecena i danas svedoče o tome.
Grčko veče
Posle napornog dana provedenog u šetnji, rešili smo da se negde okrepimo. Srećom, uspeli smo da nađemo mesto u restoranu Kotili. Atmosfera je bila odlična, samo sam uspeo da snimim delić nje, ali ko je razmišljao o snimanju kada sam uživao u društvu i jelu.
Treći dan u Atini
Akropoljski muzej
Novi akropoljski muzej je otvoren 2009. godine prostire se na tri sprata i na oko 21.000 kvadratnih metara. Najznačajniji eksponati muzeja su Parthenonski mermerni reljefi, koji su izvorni delovi friza i metopa sa zgrade Partenon i originalne karijatide sa Erehteona, na kome se sada nalaze kopije. U muzeju se mogu videti oruđa koja su se koristila pri izgradnji, minerali korišćeni za pravljenje boja, kako bi nam dočarali tehnologiju izrade ovog fascinantnog mesta. Sa zadnjeg sprata se pruža divan pogled na Akropolj. Najveću cenu pri izgranji ovog muzeja je platio muzičar Vangelis. On je optužio vlasti da su srušili njegovu kuću samo zato što je zaklanjala pogled iz muzejskog restorana, nazivajući taj čin aktom „arhitektonskog terorizma“.
Hop on-Hop off Atina
Posle posete Akropoljskom muzeju otišli smo na vožnju Hop on-Hop off autobusom. Vožnja je bila zabavna, na drugom spratu panoramskog autobusa. Iako je vreme bilo lepo, mogu da kažem da smo se svi smrzli tokom vožnje, pa smo prešli unutra gde je bilo malo toplije. Jaunar je ipak januar, makar to bila i Atina.
Luka Pirej
Imali smo taman toliko vremena da se malo prošetamo pored dokova i da nešto jedemo. Našli smo jedan fantastičan restoran, u kome smo jeli neke stvari koje nismo jeli na drugim mestima a koje ne znam ni kako se zovu. Do tada nisam imao osećaja koliko je Pirej daleko i koliko je velika luka.
Rooftop restorani u Atini
Za kraj smo uspeli da nađemo mesto u jednom od mnogobrojnih restorana koji se nalaze na krovovima zgrada a gledaju na Akropolj. U većini njih treba rezervacija jer su prepuni. Treba biti uporan jer je lepo sedeti u društvu prijatelja i imati pogled na takvo mesto kakav je Akropolj.
Putovanje u Atinu ćemo najviše pamtiti po dobroj atmosferi koju smo imali, kao kada smo zajedno putovali na Maltu i Budimpeštu. Atina je idealno mesto za ljubitelje istorije, svaka ulica ima svoju priču. Bilo bi lepo kada bi iz Niša neko leteo do Atine, kako bi lakše mogli da dođemo do nje i uživamo u svemu što ovaj grad nudi.
