Rafting na Tari u okviru Connection Bachata fetivala smo očekivali od novembra prošle godine. U plesnom klubu Connection smo upoznali divne ljude sa kojima smo podelili mnogo lepih trenutaka. Zato smo bili uvereni da će ovaj festival i rafting koji je njegov deo, biti nezaboravno iskustvo. Nismo se prevarili.
Put do rafting centra
Od Niša do rafting centra RT bilo nam je potrebno oko osam sati, sa pauzama i čekanjem na granici.
Slično je i ako dolazite iz Beograda. Od Čačka do granice sa Bosnom su često velike gužve, pa se naoružajte strpljenjem.
Za goste iz inostranstva najbolja opcija je aerodrom u Sarajevu. On je udaljen samo 80 kilometara od rafting centra ali je put krivudav i potrebno je skoro dva sata da se stigne od rafting centra.
Ovo je bio drugi put da sam u Bosni. Iako je bila kasna noć, ono malo prirode koju su farovi otkrivali ostavilo me bez daha. Kada smo sledećeg jutra u kampu otvorili vrata brvnara, pogled je bio spektakularan.
Smeštaj na raftingu
Većina rafting centara je smeštena južno od Foče, na pola sata vožnje od grada. Smeštaj je u brvnarama koje mogu primiti od tri do osam gostiju. Connection Bachata festival je trajao od 19. do 22. aprila, a samo nekoliko dana pre toga je padao sneg na obližnjim planinama. Pre tog snega danima je trajao topli talas sa temperaturama od 30C. Brvnare nisu predviđene za hladno vreme, tako da smo morali da koristimo grejalice i klime kako bi ih zagrejali. Ali su to bile sitne nelagodnosti u odnosu na uživanje kada izađete iz bungalova i bacite pogled na lepotu prirode u kojoj se nalazi rafting centar.
Connection bachata ratfing festival
Connection bachata je prvi plesni festival koji je osmišljen na ovakav način. Postoje plesni festivali na lepim mestima, ali usred prirode kakva je oko Tare i Drine, nije postojao. Rafting centar RT poseduje veliku trpezariju u kojoj gosti mogu da provode slobodno vreme. Za svrhe festivala, ovaj prostor je preuređen u veliki plesni podijum, koji je u svakom trenutku bio ispunjen plesačima.
Meni je ovo bio prvi plesni festival, pa nisam bio siguran da li je to uobičajno ili nije. Kasnije sam uvideo da na festivalima retko ima toliko ljudi koji u svakom trenutku žele da plešu. Ne samo to, već je i nivo plesnog znanja bio veoma visok. Ne zna se da li je bilo lepše gledati ljude kako plešu ili plesati sa njima. Energija je bila izvanredna. Za to su se pobrinuli DJ Ramon (Nemačka), DJ Manuel Citro (Italija) i DJ El Vevtor (Dominikanska republika) U okviru festivala radionice su imali Frank Santos i Nataly( Španija), Byron i Fatima (Španija), Alejandro i Vanessa (Španija), Ahmed i Caro (Belgija), Roberto i Beatrice (Italija).
Od petka do nedelje, smenjivale su se radionice tokom dana i žurke tokom noći. Prve večeri festivala, učesnici su mogli da uživaju u spektakularnom vatrometu.
Druge večeri festivala instruktori koji su imali radionice na Connection bachata festivalu pokazali su svoje umeće na plesnom podijumu.
Rafting na Tari
Ovo je bio zaista masivan događaj, oko dvestotine ljudi je učestvovalo u spustu. Logistika koja je bila potrebna je fascinantna. Bile je potrebno preko dvadeset kombija, sa čamcima i skiperima koji su bili zaduženi da sve prođe u najboljem redu. Kampovi se nalaze pored Drine, tako da je bilo potrebno oko sat vremena da stignemo do mesta gde kreće spust. U nekim trenucima je bilo napeto, kada smo se mimoilazili sa drugim kombijima koji su se vraćali, na putu gde jedva dva automobila mogu da prođu. Sa jedne strane planina a sa naše provalija. Ali iskusnim vozačima koji ovaj put znaju napamet, to nije predstavljalo problem.
Kada smo stigli na startno mesto, svuda se osećala pozitivna napetost. Neki su se bojali da mogu ispasti iz čamaca. Nije bilo razloga za strah, svi čamci imaju mesta gde se protnu stopala, i neko može ispasti iz čamca samo ako želi. Čak i ako bi se to desilo, prsluci za spasavanje bi osigurali da se ništa ne desi osobi u vodi. Sa nama je u čamcu bio skiper Niko, koji je tako vešt da sam može spustiti čamac. Mi smo više bili za ukras i uživanje u okolnoj prirodi. U jednom trenutku nam je rakao da možemo da skočimo u reku ako želimo. Ja sam jedva iskoristio tu priliku. Odela koja smo nosili su takozvana “wet suit” što znači da moramo da nosimo kupaći ispod, ali su dovoljno topla da ni u vodi koja je ispod 10C nije bilo hladno.
Prva pauza-degustacija rakije
Bilo je predviđeno da imamo dve pauze tokom spusta. Na prvoj smo želeli da upoznamo goste iz drugih zemalja sa domaćom rakijom, kako bi se ugrejali i nastavili spust u još boljem raspoloženju. Plan je u potpunosti uspeo. Ljudi su bili oduševljeni, svuda se igralo.
Druga pauza – žurka na vodopadu
Ako smo mislili da je kod prve pauze bio vrhunac zabave, bili smo daleko od istine. Drugi stop je bio na vodopadu koji se uliva u Taru. Došli smo do vodopada sa željom da uživamo u njegovoj lepoti. I jesmo. A onda se čula muzika iz bluetooth zvučnika i zabava je počela. Desetine ljudi se našlo u vodi koja je hladnija od one u reci. To nikom nije smetalo. Ljudi su igrali, smejali se, ulazili ispod vodopada. Ništa od toga nije bilo planirano. Spontanost i energija koja je tada zavladala ne mogu da se prenesu ni rečima ni slikom.
Posle ove pauze smo nastavili sa spustom. Na mestu gde se spajaju Tara i Piva i nastaje Drina, uvezali smo nekoliko čamaca i uživali u muzici sa zvučnika koji smo imali. Hvala Andrei na telefonu koji nam je pozajmila, imala je odličan izbor pesama.
Spust Tarom i Drinom je fantastično iskustvo. Uživali smo u prirodi, pili vodu iz Tare, kupali se u njoj. Ako slušate skipere ne možete biti u opasnosti ni u jednom trenutku. Kada naiđu brzaci samo slušajte njihove instrukcije i sve će biti u redu. A posle toga vam ostaju upomene i cool fotografije.
Hrana na festivalu
Moram da pohvalim organizaciju kuhinje rafting centra RT, jer su ustajali ranom zorom kako bi spremali domaću hranu za sve nas. Ovde nije bilo menija, švedskih stolova i sličnih, sada popularnih usluga. Samo ono što je kuhinja pripremila, prženih jaja, kobasica, domaćeg sira, džema…za ručak i večeru raznih vrsta mesa, kolača. I sve to u ogromnim količinama. Mogli ste da jedete koliko želite. Što se tiče pića, to se naplaćivalo. Ovo nije bio all inclusive smeštaj, već pun pansion, sa tri obilna obroka.
Svaki trenutak festivala je bio propraćen umetničkim pogledom Ivana, majstora fotografije, kome se zahvaljujem na odličnim slikama.
Connection bachata rafting festival je nadmašio naša očekivanja. Bilo je naporno, mnogo dešavanja u kratkom vremenskom roku, ali je vredelo truda. Upoznali smo neke sjajne ljude, naučili dosta o plesu od njih. Priroda u Bosni je priča za sebe. Bio je to pravi odmor za dušu. Već je u planu drugi ovakav festival u septembru. Nadam se da če ovaj festival zaživeti i da će se pročuti širom sveta, jer zaista ima šta da ponudi.
