Just Out 2018, viteški festival koji se ove godine održava četvrti put, na pravi način je obeležio 600 godina postojanja Manasije. Ove godine su organizatori ispravili greške sa prošlog festivala o kojima sam već pisao. Put do Manasije je završen u većem delu, a pored bine i kod ulaza u Manasiju postavljeni su veliki video bimovi, kako bi svi posetioci mogli da lepo vide dešavanja na bini i u areni.
Petak, 24.avgust 2018 – prvi dan viteškog festivala Just Out 2018
Prve večeri su novinari i gosti mogli da prisustvuju premijeri dokumentarno-igranog filma o Despotu Stefanu Lazareviću “Naučiti mrak da sija“. Svima je stala knedla u grlu kada su čuli glas nedavno preminulog Nebojše Glogovca, koji je narator u ovom filmu. On je posthumno proglašen Vitezom 2018 godine, zbog svih vrlina koje je posedovao, a koje su se poklapale sa viteškim kodom kome svi treba da težimo.
Film je primer kako treba obrađivati teme iz naše svetle istorije. Osim odlične produkcije, pohvalio bih i vitezove iz francuske koji su učestvovali u scenama borbi. Kako postajemo evropska velesila u bohurt borbama, uskoro ćemo i sami moći da pravimo ovakve spektakle. A jedan nas očekuje maja sledeće godine, kada u Smederevo dolaze najbolji borci iz sveta, za Battle of Nations 2019.
Just Out 2018 je imao jaku nacionalnu notu. Na početku festivala, kada je mladi operski pevač iz Jagodine (neka mi ne zameri što mu se ne sećam imena, probaću da to ispravim) zapevao “Bože pravde” sa srpskom zastavom iza sebe, i ogromnom pozitivnom energijom oko sebe, osetio sam se veoma ponosno. Verujem da je u tom trenutku isto osećanje prolazilo kroz sve gledaoce. Biti pored svetinje Manasije, koja je očuvala Srpstvo kroz vekove, među ljudima koji vole svoju zemlju, a ne mrze druge, stvarno je prelepo.
Program je bio sličan kao ranijih godina, to je mala zamerka. Buk iz Jagodine je bio standardno dobar. Posle njih je usledio nastup Una Saga Serbike, koji me svake godine prijatno iznenade. Vrhunac večeri je bio defile više od 600 vitezova iz preko dvadeset zemalja.
Prostor ispred bine je bio mali da se svi smeste. To pokazuje koliko se Just Out festival ceni. Iznenađenje večeri bila je veridba, u kojoj je mladić kleknuo na koleno i ispred vitezova zaprosio svoju ljubu. Uz gromoglasno navijanje, ona je rekla DA! Želim im sve najbolje! Verujem da ovaj Just Out neće zaboraviti.
Posle ovoga krenule su borbe. Prvo su prijatelji iz Irana vođeni Arsha Aghdasijem odradili fantastičnu koreografiju, pravi scenski spektakl.
Da mi ne zaostajemo za njima, pokazali su momci iz SKA-tima. Varnice su bukvalno letele dok su oni vitlali mačevima. A publiku su “zapalili” kada su se umešale baklje i plameni mačevi. Organizacija događaja je bila na vrhunskom nivou. Ekipe vatrogasaca i lekara su bile tu da uskoče kad treba. Atmosfera je bila krajnje zapaljiva kada su krenule igre vatre.
Da tako i ostane, pobrinule su se devojke iz Kraljevske škole orijentalnog plesa.
Na kraju prve večeri, vitezovi su se borili u pojedinačnim i grupnim borbama. Ceo program se mogao pratiti sa bilo kog mesta zahvaljujući video bimovima. Kraj programa su označile lanterne koje su poletele u tamu Manasijinog neba.
Ali za nas tu nije bio kraj avanturi, jer smo odatle morali stići do našeg smeštaja, etno domaćinstva Milenković.
Etno domaćinstvo Milenković
Kako smo zašli duboko u noć, a put nam je bio nepoznat, nismo u potpunosti mogi da uživamo u vožnji. Nabrajali smo koje bi sve karakondžule i omaje mogle da nas prepadnu. Vrhunac je bio kada nam se u šumi, kroz koju morate proći, iza nas pojavila svetla. Kada su se pojavila svetla od kompleksa na brdu, osetili smo olakšanje. Svetla iza nas su naravno bila od drugih gostiju. U kući nas je čekala ljubazna domaćica Slađa, koja nas je odvela do naših soba. Zbog festivala Just Out 2018, svi kapaciteti su bili puni. Kada smo se probudili, pogled koji se pružao iz apartmana je bio pravi odmor za dušu.
Da su Milenkovići pravi domaćini, uverili smo se za doručkom. Pravi domaći doručak, sa pitama uvijačama, kobasicama, jajima, domaćim medom, džemom…toliko da ne možete sve pojesti i da imate tri želuca. A kada smo završili sa jelom, napolju nas je čekalo pravo iznenađenje. Gazda Zvonko je strastven lovac. Možete čuti mnoštvo interesantnih lovačkih priča i videti puno trofeja. Ono što nismo očekivali je da vidimo i hranimo jelene i srne. Meni je logično jelen Mićko bio najsimpatičniji od svih životinja, a Sanja se zaljubila u Srećka, malog jazavičara koji je dobio ime zahvaljujući nama.
Subota, 25.avgust 2018 – drugi dan viteškog festivala Just Out 2018
Drugi dan festivala je u stvari udarni. Ako neko dolazi na jedan dan i želi da vidi što više, definitivno treba doći u subotu. Tada se možete prošetati po viteškom selu, koje je ove godine bilo još veće nego lani. Slikanje sa vitezovima, sa Manasijom u pozadini, sigurno je lepa uspomena za svakog posetioca.
I borbe su bile bolje organizovane. Ove godine se pored arene nalazila bina, na kojoj su osim borbi viđeni i drugi performansi. Ipak, najinteresantnije su borbe. U borbama 1 na 1 šampion je kapiten naše bohurt reprezentacije, Aleksandar Dobri Urošević koji je u finalu pobedio našeg najdominantnijeg borca, Mitra Antića. Ali nije Mitar ostao praznih rukavica, već je osvojio turnir u borbama 3 na tri. U ženskoj konkurenciji je pobednica Neda iz Hrvatske, koja je pobedila Saru Šolar iz Srbije.
Lepo je kada se vidi iskreno prijateljstvo među ovim ljudima. Iako su u areni ljuti protivnici, kada se meč završi, nema zle krvi. Mislim da je razlog za to ljubav koji svi oni imaju prema istoriji, prema srednjem velu i idealima kojima su težili vitezovi. Tada je bilo mnogo teže biti pravedan, častan, hrabar, ali je ta težnja, da budemo bolji nego što jesmo, ostala kao ideja do današnjih dana. Zato je sva ova omladina, koja izlazi iz sadašnjosti, tražeći neku lepu prošlost u stvari naš ključ za bolju budučnost. Da ako svi mi budemo bolji, svet će biti bolji.
Zato je važno održati ovaj festival. I ne samo ovaj. Verujem da će sledeće godine Niš i Zaštitnici tvrđave uspeti da se približe Just Outu u organizaciji. Tu je Shield u Gračanici. Sve ih je više. Razlog je što se naša srednjovekovna istorija krila od nas samih. I mi smo žedni toga znanja. Žedni smo da vidimo ko smo i šta možemo. Da dokažemo da nismo narod kome je najviši domet reality program, da smo narod Stefana i Lazara i da možemo stvoriti bolje sutra za nas i one koji iza nas dolaze.
Večernji program je pokazao koliko je jaka veza Srpstva i Kosova i koliko je kosovski mit utkan u srednjovekovnu istoriju i njen nezaobilazni deo. Na mene su najjači utisak ostavili “Srpski pravoslavni pojci”. Program je bio sličan onom od prethodne večeri, što može biti mala zamerka. Sa druge strane, ni organizatorima nije lako da nađu ansamble koji bi se koncepcijski uklopili u festival. Na kraju druge večeri, ponovljen je film Naučiti mrak da sija, i sada su svi mogli da se podsete koliko je Despot Stefan Lazarević bio sposoban i koliko nas je zadužio.
Nedelja, 26.avgust 2018 – treći dan viteškog festivala Just Out 2018
U nedelju su se odigravala takmičenja u bacanju sekire, koplja, streličarstvu u viteškom selu. Mi smo to jutro proveli opušteno u etno kući Milenković i uživali u prirodi. Za sve koji nisu stigli da posete festival u subotu, ovo je bio dan za iskupljenje.
Bez sumnje Just Out prerasta u instituciju. Organizacija ove veilčine je zaista impozantna i samo oni koji su u njoj učetvovali znaju koliko muke je za to potrebno. Nama koji gledamo sa strane, sve to izgleda lagano i u tome je i njihov uspeh veći.
