Pariz je grad ljubavi. Zvuči kao fraza, ali je istinita. Ili ćete se zaljubiti u njemu ili u njega. Ako kao mi posetite Pariz u proleće, kada je lepo vreme i sve procveta, desiće se ljubav na prvi pogled. Planovi za posetu Parizu su započeti još 2020. godine, ali ih je Covid-19 poremetio. Wizzairov let iz Beograda do Bove aerodroma (Beauvais) traje malo preko dva sata, a zatim još sat vremena vožnje autobusom do železničke stanice Porte Maillot. Javni prevoz u Parizu je odličan, lako i brzo možete stići do bilo kog mesta u gradu.
Ako planirate da često koristite metro, kao što smo mi radili, najbolja opcija vam je Navigo Easy kartica. Postoji i aplikacija za mobilne telefone koja može da se koristi kao zamena za karticu.
Mi smo imali na raspolaganju nedelju dana i potrudili se da u tom periodu nemamo prazan hod. Krajem maja, zora u Parizu sviće pre šest a mrak pada posle 23 časa, tako da imate puno vremena na raspolaganju. Samo je potrebna dobra volja i kondicija.
Prvi dan u Parizu – upoznavanje grada
Na našu veliku sreću, u Parizu nam žive kumovi, pa nam je snalaženje u ovom ogromnom gradu bilo olakšano. Prvog dana smo dobili instrukcije oko metroa, prošetali smo Monmartrom, spustili se do Mulen Ruža a zatim do galerije Lafayette. Kada po prvi put vidite Ajfelov toranj, makar i iz daljine, to ostaje zauvek u sećanju.
Monmartr (Montmartre)
Monmartr je brdo u severozapadnom delu Pariza, sa koga se pruža izvanredan pogled na grad. Od davnih vremena ovo brdo je bilo mesto molitve i stradanja. Odatle i ime, mont (brdo) martre (mučenik). Od Galskih druida, preko Rimskog Marsa i Merkura do prve hrišćanske crkve Svetog Petra, obnovljene u 12.veku, ovo brdo je bilo centar molitvi. Konačno, u 19. veku podignuta je bazilika Sacré-Coeur, koja sada dominira ovim delom grada.
U skorijoj istoriji, ovo je postala boemska četvrt. Danas je Monmartr omiljeno mesto za kupovinu suvenira i ispijanje kafe u kafeima okruženim umetnicima koji prodaju svoja dela. Šetnja kroz uske ulice Monmartra, malo van utabanih turističkih ruta vas ispuni nekom specifičnom energijom. Nama je dala snagu da nedelju dana od jutra do večeri istražujemo ovaj divan grad. Da li su u pitanju druidi ili neko drugi, magija je delovala.
Mulen Ruž (Moulin Rouge)
Mulen Ruž je najpoznatiji kabare na svetu. Prepoznatljiv je po crvenoj vetrenjači koja se nalazi na krovu, po čemu je i dobio ime. Sagrađen je i otvoren 1889. godine. Brzo je postao središte boemskog i umetničkog života u Parizu. Kabare je privukao umetnike, pisce, pesnike i druge kreativne duše, koji su dolazili da se dive revijama i inspirišu se živopisnom atmosferom. Moulin Rouge je postao poznat po izvođenju Can-Can igre, energičnog i provokativnog plesa sa visoko podignutim suknjama i nogama. Ova plesna forma je izazvala kontroverze i bila je simbol seksualnosti i slobode u to vreme.
Kabare je bio prvi koji je koristio električno osvetljenje u Parizu, što je stvaralo spektakularne svetlosne efekte. Takođe, bio je jedan od prvih koji je koristio mikrofon za pojačavanje zvuka, omogućavajući glumcima i plesačima da se bolje čuju.
Ako želite da vidite ovaj kabare uživo, obavezno obezbedite karte online.
Galerija Lafajet (Galeries Lafayette)
Ovo je najpoznatija prodavnica ekskluzivnih robnih marki u Parizu. Od radnje od 70 metara kvadratnih u 1893. godini, do zgrade od 70.000 metara kvadratnih ovaj objekat je postao nezaobilazno mesto za sve ljubitelje mode. Arhitektura oduzima dah, pa iako niste neki ljubitelj kupovine, vredi videti ovo velelepno zdanje.
Pogled sa krova galerije je izvanredan.
Drugi dan- muzej Luvr
Luvr je nezaobilazno mesto u Parizu. Smešten je u bivšem kraljevskom dvorcu, koji je izgrađen u 12. veku. Dvorac je kasnije pretvoren u muzej tokom Francuske revolucije i otvoren za javnost 1793. godine. Luvr je jedan od najvećih muzeja na svetu, sa preko 72.000 kvadratnih metara izložbenog prostora. Muzej ima preko 380.000 eksponata, ali je izloženo oko 35.000 predmeta.
Da bi izbegli čekanje za kupovinu karata, kupili smo ih online. Budite spremni da za sam ulazak čekate bar pola sata. U muzeju možete koristiti audio vodiče. Malo su inertni, jer usporeno prate gde se nalazite i prikazuju zanimljivije eksponate iz te sobe. Moja preporuka je da uzmete vodiča, jer je muzej ogroman i nije lak za snalaženje. Ima tri krila, sa mnoštvom prolaza koji ih povezuju. Jedno pogrešno skretanje i možete propustiti nešto interesantno. Mi smo u njemu proveli više od četiri sata i nismo uspeli da vidimo sve.
Najveća gužva je ispred dela Leonarda da Vinčija, Bogorodice među stenama i Mona Lize. Tu je guranje, ubacivanje što bliže slikama, tako da budite obazrivi da ne ostanete bez svojih dragocenosti. Mi nismo imali bilo kakve neprijatne situacije sa džeparošima ali smo videli kako operišu u metrou. I to dve devojčice, za koje nikada ne bi pomislili da mogu da urade tako nešto.
Dobro isplanirajte šta želite da vidite u muzeju. Ja sam uspeo da nađem legendarni mač Joyeuse, koji je po predanju pripadao Karlu Velikom, posle jurnjave kroz ceo Luvr, tik pred zatvaranje. Ovaj mač, kao jedan od simbola kraljevske vlasti, možete videti i na najpoznatijem portretu Luja XIV.
Teći dan- Muzej Orsej i Ajfelov toranj
Muzej Orsej (Musée d'Orsay)
Ovaj prelepi muzej se nalazi sa druge strane Sene u odnosu na muzej Luvr. Muzej Orsej je jedan od najvažnijih muzeja posvećenih umetnosti 19. i ranog 20. veka. Muzej se nalazi u bivšoj železničkoj stanici Gare d'Orsay, koja je bila u upotrebi od 1900. do 1939. godine. Preuređena je i otvorena kao muzej 1986. godine. Muzej se ističe po svojoj karakterističnoj arhitekturi koju je dizajnirao Viktor Lal. Sa svojom staklenom kupolom i unutrašnjim prostorom koji pruža obilje prirodnog svetla, muzej Orsej je ne samo dom umetničkih dela, već i sam po sebi umetničko delo.
U muzeju možete videti dela Van Goga, Gogena, Sezana, Monea, Manea, Lotreka i mnogih drugih. U holu se nalazi manja verzija Kipa slobode, kao i na mostu Grenelle. Najpoznatiji Kip Slobode, u New Yorku, Francuska je poklonila Americi na stogodišnjicu američke nezavisnosti. Unutrašnju čeličnu konstrukciju Kipa Slobode je radila firma Gustava Ajfela.
Kolekcija muzeja Orsej prikazuje umetnost razdoblja od 1848. do 1914. godine, što obuhvata ključne periode kao što su realizam, impresionizam, postimpresionizam i art nouveau.
Ajfelov toranj
U toku priprema za put u Pariz, danima sam proveravao zvanični sajt Ajfelevog tornja, u nadi da kupim karte za zadnji sprat. Sajt je prikazivao da su sve karte rasprodate, osim stepenica do prvog sprata. Na našu sreću, tačno nedelju dana pre planirane posete tornju, pojavile su se sve opcije i uspeli smo da kupimo karte za lift do vrha. Ako ne nađete karte na zvaničnom sajtu, potražite alternative. Doći u Pariz a ne popeti se na ovaj toranj je meni bilo meprihvatljivo.
Toranj visine 330 metara, u gradu koji skoro da nema zgrade više od pet spratova (tu ne računam naselje La Défense) vidljiv je skoro iz svakog njegovog dela. Ali osećaj koji imate kada ste u njegovom podnožju je neopisiv. Stvarno je čudo inžinjerstva.
Toranj je podignut u čast stogodišnjice Francuske revolucije. 1889. godine je zbog toga u Parizu održana svetska izložba. Ajfelov toranj je predstavljao ulaz u izložbu. Trebalo je da bude srušen dvadeset godina kasnije, ali Gustav Ajfel je bio snalažljiv čovek. Na vrh je postavio raznu mernu opremu i zahvaljujući svojim uticajnim prijateljima i veštom pregovaranju, toranj je i dalje na istom mestu.
Drugi put je Ajfelov toranj izbegao rušenje 1944.godine. Avgusta 1944. godine Hitler šalje ratnom komandantu Pariza, generalu Dietrich von Choltitzu, naređenje da minira sve mostove na Seni, Ajfelovu kulu, Trijumfalnu kapiju i grad sravni sa zemljom kako ne bi pao u ruke Saveznika. Dietrih odbija to naređenje i predaje grad bez borbe i uništenja.
Ako želite da vidite light show koji se uveče uključuje, najbolja opcija je trg Trocadero. Gužve su velike, ali to je cena koja se mora platiti za najbolji pogled.
Četvrti dan – Versaj
Ovo je bio specijalan dan za nas i isplanirali smo da ga provedemo na specijalnom mestu. Odlučili smo da ceo dan provedemo u Versaju, da vidimo Palatu, vrtove, veliki i mali Tijanon i Kraljičin zaseok. Versajski “Pasoš” nam je omogućio da posetimo sve ove delove imanja.
Versajska Palata (Château de Versailles)
Versajski zamak, poznat i kao Palata u Versaju, jedan je od najpoznatijih istorijskih spomenika u Francuskoj. Nalazi se u istoimenom gradiću Versaju, nedaleko od Pariza. Zamak je izgrađen u 17. veku kao rezidencija francuskog monarha Luja XIV, poznatog kao Sunčani kralj. Originalno je bio lovačka kuća, ali je tokom godina preoblikovan u raskošnu palatu. Izgradnja je trajala decenijama, a zamak je postao simbol apsolutne monarhije i raskošne Francuske umetnosti i kulture.
Vrtovi Versaja (Parc de Versailles)
Vrtovi Versaja su jedno od najupečatljivijih obeležja Versajskog kompleksa i predstavljaju remek-delo pejzažne arhitekture. Poznati su po svojoj preciznoj geometriji. Dizajnirani su u stilu francuskog baštovanstva, sa simetrično postavljenim stazama, terasama, fontanama i cvetnim lejama. Simetrija je bila ključna karakteristika dizajna koja je odražavala moć i harmoniju monarhije.
Vrtovi Versaja sadrže brojne impresivne fontane i vodene igre. Fontane su bile tehnički vrlo napredne za svoje vreme i koristile su inovativne hidrauličke sisteme za pokretanje vode. Svake subote tokom letnje sezone, posetioci mogu uživati u spektakularnom prikazu vodenih igara, uz muziku i svetlosne efekte. Jedna od najpoznatijih fontana u vrtovima je Latona fontana. Ova veličanstvena fontana prikazuje boginju Latonu okruženu vodenim stvorenjima i tritonom. Fontana je inspirisana mitološkim pričama i simboliše snagu prirode.
Veliki Trijanon (Grand Trianon)
Veliki Trijanon je deo Versajskog kompleksa koji je izgradio Luj XIV. Ovaj dvorac izgrađen je 1687. godine kao mesto gde bi se kralj povukao s dvorskim damama i gde bi organizovao privatne zabave. Veliki Trijanon je prepoznatljiv po svom ružičastom mermeru i prefinjenom stilu.
Mali Trijanon (Petit Trianon)
Mali Trijanon je još jedan manji dvorac unutar Versajskog kompleksa. Izgrađen je 1768. godine po nalogu Luja XV za njegovu ljubavnicu, markizu de Pompadur. Međutim, dvorac je postao poznat kada ga je Luja XVI poklonio svojoj supruzi, kraljici Mariji Antoaneti. Mali Trijanon je postao njen privatni raj, gde je mogla da beži od dvorskih protokola i uživa u svojim interesovanjima.
Kraljičin zaseok (Queen's Hamlet ili Le Hameau de la Reine)
Vreme provedeno u Versajskom kompleksu bilo je nezaboravno. Ali na nas najjači utisak nisu ostavile luksuzne galerije i vrtovi, već Kraljičin zaseok. Kraljičin zaseok je bio deo Versajskog kompleksa koji je izgradio Luj XVI za Mariju Antoanetu. Ovaj idilični deo Versaja predstavlja rustično selo s malim kućama i baštama. Marija Antoaneta je ovde provodila vreme uzgajajući baštenske kulture i povrće, vozeći se čamcem i uživajući u miru prirode.
Kraljičin zaseok sadržao je nekoliko zgrada, uključujući kuće, mlinove i jezerca. Ovaj idilični zaseok predstavlja kontrast prema raskoši Versajskog zamka i predstavlja jedinstven deo istorije Versaja. Nas je ovaj pejzaž podsetio na Giethoorn u Holandiji. Sve je delovalo savršeno, kao set za neki film.
Peti dan- Luksemburški park i Tijumfalna kapija
Luksemburški park (Jardin du Luxembourg)
Luksemburški park (Jardin du Luxembourg) je jedan od najlepših parkova u Parizu. Park je napravljen 1612. godine po naređenju kraljice Marije Mediči, udovice francuskog kralja Henrija IV. Kraljica je želela da izgradi rezidenciju i park na mestu gde se nekada nalazio dvorac Luksemburg, koji je bio deo nasleđa njenog italijanskog porekla. Bila je inspirisana italijanskim vrtovima, posebno parkovima Fiće i Boboli u Firenci. Ovi vrtovi su imali veliki uticaj na dizajn Luksemburškog parka.
Trijumfalna Kapija (Arc de Triomphe)
Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe) je monumentalna građevina smeštena na trgu Šarl de Gol u Parizu. Naručena je od strane Napoleona Bonaparte 1806. godine kao simbol slave Francuske vojske. Njegova namera je bila da se podigne monumentalna građevina koja će odati počast francuskim vojnicima i vojnim pobedama. Kapiju je dizajnirao Jean-François-Thérèse Chalgrin. Građevina je inspirisana rimskim trijumfalnim lukovima i ima visinu od 50 metara, širinu od 45 metara i dubinu od 22 metra. Na kapiji su urezane brojne skulpture i reljefi koji prikazuju vojne scene i simbole Francuske.
Pod lukom Trijumfalne kapije se nalazi Večni plamen, koji predstavlja sećanje na neimenovane vojnike koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata. Plamen se nikada ne gasi i svetli kao simbol večne zahvalnosti i počasti.
Šesti dan- Roland Garros i plovidba Senom
Roland Garros-Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu
Kako smo planirali da na početku turnira budemo u Francuskoj, želeli smo da odgledamo prvo kolo Otvorenog prvenstva Francuske i damo vetar u leđa Novaku Đokoviću u njegovom pohodu ka 23. Grand Slam tituli. Na žalost, nisam uspeo da kupim karte preko Roland Garrosovog sajta. Zato smo rešili da odemo direktno do kompleksa. Tamo smo saznali da nije moguće kupiti karte na licu mesta, jer ne postoji prodajno mesto.
Naši kumovi su uspeli da nađu karte za drugo kolo, kada smo mi već kretali za Srbiju.
Ovo nam je bila škola za sledeću godinu, da kupimo karte na vreme. Kada Djoković bude čitao ove redove, očekujem lično poziv u svečanu ložu jer smo mu bili talični da osvoji rekordni Grand Slam. 🙂
Kako nismo mogli da provedemo vreme gledajući tenis, morali smo da korigujemo plan. Rešili smo da šetamo pored Sene, uživamo u njenim mostovina i u plovidbi po njoj.
Mostovi na Seni
Mostovi čine deo bogate istorije i kulture Pariza, pružajući prelepe pejzaže i inspiraciju posetiocima i umetnicima širom sveta. Mi smo šetali uz reku, uživali u lepom vremenu i upijali energiju tog mesta.
Most Aleksandra III
Ovo je jedan od najlepših mostova u Parizu i jedan od najprepoznatljivijih simbola grada. Izgrađen je za Svetsku izložbu 1900. godine i poznat je po svojoj elegantnoj arhitekturi, uključujući pozlaćene statue, ornamente i prelepe svetiljke. Doniran je od strane Rusije i predstavlja simbol Francusko-Ruskog prijateljstva.
Novi most (Pont Neuf)
Most Pont Neuf je zapravo najstariji most u Parizu, iako njegovo ime na francuskom znači “novi most”. Izgrađen je tokom 16. veka i jedini je most koji je preživeo Francusku revoluciju.
Most umetnosti (Pont des Arts)
Most Pont des Arts je postao poznat kao “most zaljubljenih” zbog tradicije kačenja katanaca na ograde mosta kao simbola ljubavi. Međutim, zbog prevelikog broja katanaca koji su ugrozili strukturu mosta, 2015. godine su uklonjene ograde s njima kako bi se očuvala njegova sigurnost.
Marijev most (Pont Marie)
Most je dizajnirao arhitekta Christophe Marie, od kojeg potiče i njegovo ime. Marie je bio sin Salomona de Brossea, poznatog francuskog arhitekte tog vremena. Pont Marie je bio izvor inspiracije za mnoge umetnike, pesnike i pisce. Pojavljuje se u delima poznatih pisaca poput Viktora Igoa i Aleksandra Dime, kao i u slikama impresionista koji su zabeležili lepotu mosta i okolnih pejzaža.
Jenin most (Pont d'Iéna)
Most Pont d'Iéna je nazvan po francuskoj pobedi u Bitci kod Jene 1806. godine. Most pruža spektakularan pogled na Ajfelovu kulu, jer se nalazi neposredno ispred nje.
Plovidba Senom
Ako želite da vidite Pariz sa Sene, ima dosta opcija za krstarenje. Mi smo se odlučili za Bateaux Parisiens, ali ima i drugih kompanija sa sličnim cenama i rutama. Dobra stvar na našem krstarenju jeste bila opcija da skinete aplikaciju na telefon i slušate zanimljivosti o mestima pored kojih prolazite.
Sedmi dan – Latinska četvrt, Gradsko ostrvo, Le Marais, Les Invalides
Zadnjeg dana smo rešili da šetamo, bez nekog plana. To nekada može da bude najlepše iskustvo, kada samo uživate u koračanju, u lepim zgradama, nepoznatim prolazima. Latinska četvrt i La Marais su idealni za takvu šetnju.
Latinska četvrt (Quartier Latin)
Latinska četvrt (Quartier Latin) je jedan od najpoznatijih i najživopisnijih delova Pariza. Nalazi se na levoj obali reke Sene i ima dugu istoriju i bogatu kulturnu baštinu. Ovaj deo grada dobio je naziv po tome što se u srednjem veku koristio latinski jezik za nastavu na univerzitetu u obližnjoj Sorboni. Ova oblast je istorijski bila centar obrazovanja i intelektualne aktivnosti. Danas su prisutni brojni fakulteti, škole i biblioteke koji čine da Latinska četvrt bude živo studentsko područje.
Na vrhu Latinske četvrti nalazi se Panteon koji dominira Pariskim horizontom. Panteon je impresivna građevina koja služi kao mauzolej za poznate Francuske ličnosti. Unutar njenih zidova su sahranjeni velikani kao što su Volter, Viktor Igo, Marija i Pjer Kiri, kao i mnogi drugi.
Latinska četvrt je poznata po svojoj živopisnoj atmosferi, sa uskim kaldrmama, slikovitim uličicama i starim zgradama. Tu se mogu naći kafići, restorani, prodavnice knjiga, butici, umetničke galerije i ulični prodavci koji doprinose boemskom šarmu i dinamici ovog dela grada.
Gradsko ostrvo (île de la cité)
Iz Latinske četvrti lako možete doći do Gradskog ostrva (île de la cité), jednog od najstarijih delova grada. Ile de la Cité je dom slavne katedrale Notre Dame (Cathédrale Notre-Dame de Paris). Ovo remek-delo gotske arhitekture privlači hiljade posetilaca svojom impresivnom fasadom i ružičastim vitražima.
Katedrala je doživela veliki požar 15. aprila 2019. godine. Požar je izbio na krovu katedrale i brzo se proširio, zahvatajući veći deo strukture. Veliki deo krova je izgoreo, a čuveni zvonik “Flèche” srušio se.
Na Ile de la Cité se nekada nalazila Kraljevska palata (Palais de la Cité), koja je bila sedište francuskih kraljeva tokom srednjeg veka. Danas su ostaci ove palate vidljivi u Palati pravde (Palais de Justice), koji je deo pravnog sistema Francuske.
Sveta Kapela (Sainte-Chapelle) je prelepa gotska kapela koja se nalazi na Ile de la Cité. Izgrađena je u 13. veku za vreme vladavine kralja Luja IX i poznata je po svojim vitražima koji prikazuju biblijske priče. Ova kapela predstavlja remek-delo srednjovekovne umetnosti.
Ile de la Cité je fascinantno ostrvo koje predstavlja srce istorije Pariza. Sa svojim impresivnim znamenitostima, istorijskim spomenicima i šarmantnim okruženjem, ovo ostrvo je mesto koje privlači mnoge posetioce koji žele da istraže bogatu prošlost Pariza.
Le Marais
Le Marais je jedno od najstarijih područja u Parizu, sa istorijom koja seže unazad do 12. veka. Ova četvrt ima bogatu kulturnu i istorijsku baštinu.
Le Marais je dom mnogim prelepim građevinama, uključujući Hôtel de Ville (Gradsku kuću), Place des Vosges (trg), Carnavalet muzej, Hôtel de Sully i mnoge druge. Ove građevine prikazuju različite stilove arhitekture i svedoče o raznim periodima u istoriji Pariza.
Dom ratnih invalida (Les Invalides)
Les Invalides, poznat i kao Hotel des Invalides, je monumentalni kompleks građevina. Les Invalides je prvobitno izgrađen kao dom za ratne invalide, vojne veterane koji su služili Francusku. Kompleks se sastoji od nekoliko zgrada, uključujući Dôme des Invalides, kupolu koja dominira horizontom Pariza. Kupola je napravljena u baroknom stilu i poznata je po svom zlatnom krovu.
Najpoznatiji deo kompleksa je Kupola invalida (Dôme des Invalides), mauzolej u kojem se nalazi grob Napoleona Bonaparte. Impresivni sarkofag Napoleona smešten je u podzemnoj kapeli, a Dôme des Invalides je postao simbol Napoleona i Francuske vojne moći. Unutar kompleksa se nalazi i Muzej vojske (Musée de l'Armée), koji čuva veliku kolekciju vojne opreme, oružja, uniformi i umetničkih dela vezanih za vojnu istoriju Francuske. Muzej je jedan od najvažnijih vojnih muzeja u svetu.
Pariz je grad koji pruža beskrajne mogućnosti za istraživanje. Ako ste ljubitelj istorije, umetnosti, arhitekture, gastonomije ili romantik koji voli da besciljno šeta kroz neistražene gradske ulice ili pored reke, Pariz je grad koji vas neće izneveriti. Mi smo proveli neverovatnu nedelju u gradu svetlosti. Videli smo i više nego što smo planirali, ali smo shvatili da je to samo delić od onog što Pariz pruža. Nadam se da je ovo samo prva od mnogih poseta ovom prelepom gradu. Kako smo imali i fenomenalno društvo, dobar provod je bio zagarantovan.
