Beč već godinama zauzima prvo mesto na listama gradova sa najboljim kvalitetom života, i to s punim pravom. U poređenju sa evropskim metropolama poput Pariza, Rima, Barselone i Lisabona, austrijska prestonica se izdvaja izuzetno efikasnim javnim prevozom, besprekorno čistim ulicama i negovanim fasadama. Od poslednje posete ovom gradu prošlo je nekoliko godina, a utisci nakon najnovijeg boravka samo su dodatno poboljšani. Beč neprestano potvrđuje svoj status grada u kojem tradicija i savremenost savršeno koegzistiraju – pravi biser Srednje Evrope.
Kako stići do Beča
Iako aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu poslednjih godina beleži smanjenje broja letova, direktna linija ka Beču i dalje uspešno funkcioniše. Niskotarifna avio-kompanija Ryanair obavlja letove između Niša i Beča tri do pet puta nedeljno (u zavisnosti od sezone), što omogućava putnicima da lako pronađu odgovarajući termin za svoje putovanje.
Po sletanju na aerodrom Schwechat u Beču, najjednostavniji i najpovoljniji način da stignete do centra grada jeste vožnja vozom S7, koji saobraća svakih 30 minuta. Putovanje do stanice Wien Mitte (u samom centru grada) traje oko 25 minuta, a cena karte iznosi oko 4,40 evra. Karte se mogu kupiti na automatima unutar aerodroma ili unapred preko aplikacija poput ÖBB ili Wiener Linien. Ova karta nije obuhvaćena dnevnim kartama za gradski prevoz koje možete kupiti na automatima i morate je kupiti kada koristite voz do i od aerodroma.
Za one koji žele bržu i luksuzniju opciju, tu je i City Airport Train (CAT) koji stiže do centra za svega 16 minuta, ali uz višu cenu od 16 evra po pravcu.
Smeštaj u Beču
U poslednjih nekoliko godina, cene smeštaja širom Evrope značajno su porasle. U Beču, prosečna cena noćenja na periferiji kreće se od 50 evra, dok u centralnim delovima grada često premašuje 90 evra po noći. Prilikom izbora smeštaja, preporučljivo je obratiti pažnju na blizinu stanice javnog prevoza – metroa, tramvaja ili autobusa. Dobra povezanost može vam značajno uštedeti vreme i energiju tokom obilaska grada.
Najčešće smo rezervisali smeštaj putem Booking.com ili Airbnb-a, u zavisnosti od dostupnosti i uslova. Savetujemo da pronađete balans između cene i lokacije – niža cena može delovati primamljivo, ali ako ste daleko od centra ili loše povezani, vreme provedeno u prevozu može umanjiti ukupan doživljaj. Nekada niža cena ne znači i manji broj problema – proverite recenzije i ocene drugih putnika pre nego što rezervišete.
Prvi dan u Beču – Opera i muzej Sisi
S obzirom na to da smo u prethodnim dolascima već videli veliki deo onoga što Beč nudi, ovog puta fokusirali smo se na znamenitosti koje smo do sada preskakali. Za prvi dan boravka u Beču, planirali smo obilazak znamenitosti u samom centru grada – Bečke opere i Muzeja Sisi. Tokom prethodne posete dvorcu Šenbrun, pažnju nam je privukla misteriozna silueta carice Elizabete, poznatije kao Sisi. Očarala nas je njena priča i jedinstvena ličnost, pa smo ovog puta odlučili da istražimo više o njenom životu.
Bečka državna opera (Wiener Staatsoper)
Bečka državna opera (Wiener Staatsoper) je jedna od najpoznatijih i najuglednijih operskih kuća na svetu. Poznata je po mnogim stvarima koje je čine kulturnim simbolom Beča i Austrije. Otvorena je 1869. godine izvođenjem Mozartove opere Don Giovanni.
Iako je danas Bečka opera jedan od najvažnijih arhitektonskih dragulja Beča, u vreme izgradnje dočekana je hladno i sa oštrom kritikom od strane javnosti i štampe. Dizajnirali su August Sicard von Sicardsburg (arhitekta) i Eduard van der Nüll (arhitekta i scenograf). Obojica su važni predstavnici historicizma u bečkoj arhitekturi sredine 19. veka. Ljudi su je zvali “Schwammerl” (pečurka) jer je zgrada izgledala nisko u odnosu na novopodignutu Ring ulicu (Ringstraße – prvi okrug). Kritičari su tvrdili da je zgrada “previše teška” i da je “ružna”, što je duboko pogodilo oba arhitekta.
Eduard van der Nüll, izuzetno pogođen negativnim kritikama i podsmehom javnosti, počinio je samoubistvo 1868. godine, pre otvaranja zgrade. August Sicard von Sicardsburg umro je samo deset nedelja kasnije, prirodnom smrću, ali se veruje da je bio skrhan gubitkom prijatelja i saradnika, kao i celokupnom situacijom.
Repertoar opere je izuzetno raznovrstan – više od 60 opera godišnje sa čak 350 predstava. Scena Bečke državne opere je izuzetno tehnički sofisticirana. Sastoji se od više pokretnih platformi koje omogućavaju brze promene scenografije, čime se opera svake večeri može prilagoditi različitim predstavama
U zgradi opere se održava prestižni Opernball (Bal u operi) kada se ona transformiše u glamuroznu balsku dvoranu.
Muzej Sisi (Sisi Museum)
Muzej Sisi (Sisi Museum) u Beču je jedan od najposećenijih muzeja u Austriji. Smešten u Hofburgu, nekadašnjoj carskoj palati. Posvećen je carici Elizabeti Austrijskoj, poznatijoj kao Sisi. Nudi intiman i dirljiv pogled na njen život, daleko od idealizovane slike koju je javnost imala o njoj.
Fokus je na njenoj borbi s carskim protokolima, njenoj opsesiji telom i potrazi za ličnom slobodom. Bilo je neobično videti sobu za vežbanje iz tog vremena. Elizabeta je imala tragičnu sudbinu. Iako je bila voljena, posle smrti svog sina više nije bila ista.
Prestolonaslednik Rudolf tragično umro 30. januara 1889. godine, u događaju koji je potresao celu Evropu, poznatom kao Mayerlingska tragedija. Rudolf, tada 30-godišnji prestolonaslednik, pronađen je mrtav u lovačkom dvorcu Mayerling, nedaleko od Beča. Pored njega je bila mrtva i njegova ljubavnica, baronica Marija Vetsera, koja je imala samo 17 godina. Postoje mnoge teorije ali zvanična verzija je da je Rudolf navodno ubio Mariju a zatim sebe, usled pritiska dvora i nemogućnosti da se njihova veza legalizuje.
Mayerlingska tragedija nije bila samo lična porodična katastrofa, već i politička kriza. Rudolf je bio jedini sin cara Franje Josifa, i njegovom smrću se nasledni red dramatično promenio, što je kasnije, kroz druge naslednike (npr. Franca Ferdinanda), doprinelo nizu događaja koji su doveli do Prvog svetskog rata.
Posle Rudolfove smrti, Sisi nije izlazila iz crnine. Udaljila se od dvora i putovala Evropom. Na jednom takvom putovanju je izvršen atentat na nju, 10. septembra 1898. godine u Ženevi. Atentator je bio italijanski anarhista Luigi Lucheni. Iskoristio je tanku turpiju i ubo je u srce. Kako je imala uzak korset, koji je sprečio krvarenje, uspela je da se ukrca na brod koji je plovio ženevskim jezerom. Ubrzo zatim je kolabirala i iskrvarila.
Crkva Marije Snežne (Italian National Church of Mary of the Snows)
Ako ste ljubitelj dela Leonarda da Vinčija, obavezno posetite ovu crkvu. Naime, u njoj se nalazi reprodukcija Leonardove “Poslednje večere” rađena u tehnici mozaika. Kako je reč o mozaiku, boje su mnogo približnije milanskom originalu iz vremena nastanka od onoga što sada možete videti kod milanskog originala. Mozaik je bio naručen za Napoleona, ali posle njegovog poraza ostao je u Beču, iako je trebalo da bude odnet u Milano.
Drugi dan u Beču- Palata Belvedere
Iako nam je ovo bila treća poseta Beču, do sada nismo imali prilike da posetimo ovo fantastično zdanje. Ovog puta bio jedan od prioriteta. Karte smo kupili online, i to je bila dobra odluka jer su redovi za kupovinu karata ogromni.
Palata Belvedere podignuta je početkom 18. veka kao ljetnja rezidencija vojvode Eugena Savojskog. Donja palata počela je da se gradi od 1712. godine, a završena je 1716, dok je Gornja palata dovršena 1723. po projektu baroknog arhitekte Johanna Lukasa fon Hildebrandta. Nakon Eugenove smrti, carica Marija Terezija je 1752. kupila kompleks, nazvala ga Belvederom i u Gornjoj palati smestila carske umetničke zbirke. Godine 1776–1781. carska galerija iz Bečke palate (Hofburg) premeštena je u Gornju palatu, čineći je tako jednom od prvih javnih muzeja na svetu. Kroz vekove, Donja palata je služila kao carska galerija i sedište raznih izložbi, dok je Gornja palata postepeno postala glavna galerija moderne umetnosti.
Gornja palata (Oberes Belvedere)
Donja palata (Unteres Belvedere) i francuski vrtovi Belvedera
Ujednačeni spratni vrtovi između palate i Gornjeg Belvedera uređeni su po uzoru na vrtove Versaja. Odlikuju ih strogo geometrijske aleje, niske živice ukrašene statuama i složeni vodeni elementi. Prema stručnjacima, Belvederovi vrtovi spadaju među najznačajnije istorijske barokne vrtove u Evropi. Donja palata (Unteres Belvedere) projektovana je kao reprezentativna barokna rezidencija princa Eugena i dovršena 1716. godine.
U enterijeru se ističu Mermerna sala, veliki prijemni salon s vojnim trofejima i freskama sveta Apolona koji podsećaju na vojnu i umetničku strast princa Eugen i Zlatni kabinet, soba bogato ukrašena zlatnim pločama, ogledalima i porcelanom koje je sredinom 18. veka uredila Marija Terezija.
Danas Donja palata služi za rotirajuće izložbe različitih tematskih celina, a nekadašnje carske štale pretvorene su u muzej srednjovekovne umetnosti. Od 2007. ovde se kontinuirano izlažu dela iz vremena 14–16. veka, među njima dragoceni Remšajski oltar Ruelanda Fruea Старijeg, u okviru Posebne zbirke za srednji vek.
Katedrala Svetog Stefana (Stephansdom)
Katedrala Svetog Stefana (Stephansdom) u Beču jedna je od najznačajnijih kulturnih, verskih i istorijskih građevina u Austriji. Katedrala je remek delo gotičke arhitekture sa bogato ukrašenim fasadama i unutrašnjošću. Krov je prepoznatljiv po šarenim keramičkim pločicama koje formiraju grb Habsburške monarhije i Beča. Južni toranj (Südturm) visok 136 metara dominira ovom delom grada i nezaobilazno je mesto za slikanje u centru Beča.
Ankeruhr (Anker sat)
Ankeruhr (Anker sat) je veliki mehanički i umetnički sat koji se nalazi na Hoher Markt trgu, jednom od najstarijih trgova u gradu. Izgrađen je između 1911. i 1914. godine po projektu slikara i vajara Franza von Matscha, koji je bio saradnik Gustava Klimta. Nalazi se na mostu koji povezuje dve zgrade bivšeg Anker osiguranja, odatle i ime. Mehanizam pokreće 12 figura, koje simbolizuju značajne ličnosti iz austrijske istorije. Svakog dana u tačno 12:00 časova, sve figure se pojavljuju jedna za drugom, dok svira odgovarajuća muzika iz njihovog vremena. Ceo prikaz traje oko 10-15 minuta i privlači mnoge turiste. U toku dana se vidi kretanje figura i muzika označava pun sat.
Treći dan u Beču- Umetničko istorijski muzej, gradska većnica, Zavetna crkva
Trećeg dana smo posetili Kunsthistorisches (Umetničko-istorijski) muzej a zatim nastavili prema Parlamentu, gradskoj večnici i završili pored Zavetne crkve.
Umetničko-istorijski (Kunsthistorisches) muzej
Umetničko-istorijski muzej je jedan od najposećenijih svetskih muzeja. Sama zgrada muzeja, izgrađena u 19. veku po nalogu cara Franje Josifa I je umetničko delo, raskošno dekorisana u stilu neorenesanse. Nas je oduševila zbirka nakita i umetničkog zanata, gde se mogu videti neki neverovatni eksponati. Ljudska kreativnost i stvarno čudesna.
Muzej čuva brojne egipatske mumije, artefakte iz drevnog Egipta, Grčke i Rima, uključujući i značajne skulpture, novac i svakodnevne predmete. Nama je bila fascinantna rezervna glava, čija se starost procenjuje na 2500 godia pre naše ere. Još nije razjašnjena njigova uloga. Pretpostavlja se da je bila rezerva za pokojnikov duh (ka) u slučaju da se telo raspadne ili ošteti. Ono što je razlikuje od idealizovanih prikaza egipatskih vladara,jesu individualne crte lica, što sugeriše da su mogle predstavljati stvarne ljude, verovatno članove elite.
U KHM se mogu videti dela umetnika poput Karavađa, Rubensa, Direra, Velaskesa i mnogih drugih.
Ako želite da vidite sve eksponate i čujete zaimljivosti o najznačajnijim prreko audio vodiča, računajte da će vam za to biti potrebno celo popodne.Poseta ovom muzeju je stvarno izuzetan doživljaj i da bi uštedeli na vremenu iskoristite mogućnost kupovine karata online.
Gradska skupština Beča (Das Wiener Rathaus)
Rathaus je sedište gradonačelnika Beča, gradskog veća i pokrajinske vlade, jer Beč ima status i grada i savezne pokrajine. Izgrađena je u neogotskom stilu između 1872. i 1883. godine, prema nacrtima Fridriha fon Šmita. Ima prepoznatljiv centralni toranj visok 98 metara, a na vrhu se nalazi figura tzv. Rathausmann, viteza u oklopu koji je postao simbol Beča. Trg ispred većnice, Rathausplatz, redovno je mesto održavanja raznih manifestacija. Kada smo mi posetili Beč tu je bila ciljna ravnina za maraton i polumaraton i svuda na trgu su se mogli videti šatori vezani za organizaciju ovog velikog događaja. Tokom Božića i Uskrsa se tu organizuju Adventi koje treba doživeti.
Zavetna crkva
Crkva je podignuta kao zavet Bogu nakon neuspelog atentata na cara Franca Jozefa I 1853. godine. Njegov brat, arhiduka Maksimilijan, inicirao je izgradnju crkve kao znak zahvalnosti za carevo preživljavanje. Sagrađena je u neogotskom stilu, prema projektu mladog arhitekte Hajnriha fon Ferstela (Heinrich von Ferstel), koji je imao samo 26 godina kada je pobedio na konkursu. Crkva podseća na gotičke katedrale, poput one u Kelnu, i ima dva visoka tornja visine 99 metara.
Proveli smo nekoliko nezaboravnih dana u Beču. Sreli se sa nekim divnim ljudima, osetili neverovatnu energiju. Malo smo imali nesreću da su se bečka vrata otvorila, pa su pustila kišu i sneg sa severa sve do Atine. Ali osim vetra koji je znao da nas ohladi do kostiju sve ostalo je bilo fantastično. Savet svima da do maja nose tople stvari kada putuju u Beč. Slojevito oblačenje i nema zime.
