Kako stići do Krfa i da li rentirati auto + preporuka za odličan smeštaj
Let iz Niša – najbrži način da stignete na Krf
Krf je jedno od onih grčkih ostrva koje vam je lako dostupno ako putujete u sezoni. Ryanair leti iz Niša direktno do Krfa od maja do oktobra, a let traje manje od sat vremena. Ipak, računajte da pasoška kontrola može potrajati. Subjektivo deluje duže nego sam let – tako je bar bilo u našem slučaju.
Rent-a-car na Krfu – iskustvo i preporuka
Naša ideja je bila da vidimo što više plaža i mesta na ostrvu, pa smo odmah odlučili da iznajmimo automobil. Prvo smo potražili auto preko platforme Rentalcars.com, ali nismo našli odgovarajuću ponudu. Na kraju smo direktno kontaktirali lokalnu agenciju corfulowcostcarrental.com
Dogovor je postignut preko emaila, a vozač nas je sačekao odmah na izlazu iz aerodromske zgrade. Preuzimanje vozila je bilo brzo i jednostavno – platili smo puno osiguranje, dobili uputstva za povratak i sve ostalo rešavali preko WhatsAppa.
Kako je naš povratni let bio rano ujutru, ljubazno su nam objasnili gde da ostavimo automobil na dan polaska. Ukratko – sve je bilo bez greške. Topla preporuka za ovu agenciju.
Gde odsedati na Krfu: naš izbor – Benitses
Kada imate rentiran auto, lokacija smeštaja nije ograničavajući faktor, jer svuda možete stići brzo i lako. Mi smo se odlučili za Benitses, simpatično mestašce jugoistočno od grada Krfa.
Smeštaj smo rezervisali u kompleksu Passas Mare, i slobodno možemo reći da je prevazišao sva očekivanja. Iako smo stigli rano, dozvoljeno nam je da koristimo bazen i svlačionicu. Apartman je bio spreman već u podne, tri sata ranije nego što je naznačeno na Bookingu. Apartman je prostran, besprekorno čist, sa svim potrebnim sadržajima (frižider, ringla, pegla, daska, fen, sef…). Čišćen je svakog dana, uključujući i sudove koji su se zatekli u sudoperi, zaista nešto što nismo viđali u Grčkoj. Osoblje je izuzetno prijatno, ljubazno i predusretljivo.
Iskreno – retko kada ovako detaljno pišem o nekom smeštaju, ali ovde smo se osećali kao gosti, ne samo kao klijenti. Ovakva usluga zaslužuje svaku preporuku.
Putevi na Krfu
Ako bih morao da izdvojim jednu ozbiljnu zamerku Krfu, to bi svakako bili putevi – posebno oni u okolini glavnog grada. Infrastruktura je ispod proseka, a gužve su česte i naporne. Iako se neka udaljenost čini malom na mapi, realnost je drugačija – putovanje od desetak kilometara može da traje i po pola sata, pa i duže.
Glavni problem je što postoji praktično samo jedan put koji povezuje naselja, i to prilično uzak. Vožnja je spora, preticanje gotovo nemoguće, a ako se zadesite iza autobusa – naoružajte se strpljenjem. Autobusi staju na samom putu jer nema proširenja, pa saobraćaj bukvalno stane dok se putnici ukrcavaju i iskrcavaju.
Nama je vožnja od Benicesa do Ipsosa, udaljenog oko 25 kilometara, trajala skoro sat vremena. Zbog ovoga smo odlučili da sever i severozapad ostrva ostavimo za neki naredni dolazak. Ovaj put smo se fokusirali na jug, gde smo pronašli predivne plaže i uživali bez nervoze u vožnji.
Za sledeći put planiramo da tražimo smeštaj u Ipsosu, kako bismo lakše istražili sever ostrva bez svakodnevnog probijanja kroz uske i zagušene puteve.
Plaže na Krfu
Ovde neću da pravim kategorizaciju koja je plaža najlepša, jer su sve koje smo posetili bile lepe. Retko kada nas je neko ostrvo ovako osvojilo na prvu. Lefkada jeste naša prva ljubav, ali je Krf nešto specijalno. Za sedam dana na ostrvu, posetili smo pet plaža.
Gradske plaže u Benicesu
Prvog dana, posle ulaska u sobu rešili smo da se rashladimo u moru. U Grčkoj, kao i u Srbiji u to vreme, trajale su tropske vrućine sa temperaturama blizu 40 C. Ne sećam se kada sam ušao u toplije more. Mislim da je samo na našem letovanju na Zakintosu, pre oluje, bilo tako toplo. Plaže u Benicesu su šljunkovite. Ulaz je zbog toga nezgodan i preporučujem korišćenje patika za vodu. U vodi ima dosta velikog kamenja, stoga oprez.
Plaža Glyfada
Na zapadu ostrva nalazi se jedna od najpopularnijih plaža, Glyfada. Plaža je peščana, ulazak postepen a more čisto. Jedina mana je velika gužva i galama, ali je to cena popularnosti. Ležaljke su skuplje nego na drugim mestima koje smo posetili, 20 evra set. Ovde smo se ludo zabavljali sa prijateljima iz Connection dance studia, Tinom i Dušanom.
Plaža Issos
Ova plaža se nalazi na jugozapadu ostrva, na pola sata vožnje od Benicesa. Vrlo je specifična, jer se nalazi između mora i Korission lagune. Velike pešćane dine razdvajaju ove vodene mase. Plaža je duga, pešćana a ulazak postepen. Postoje ležaljke sa suncobranima, set košta 15 evra. Voda je prelepa, čista i topla, jer je voda plitka. Ovo je dobra opcija za porodice sa malom decom, postoji i igraonica na vodi.
Jedna zanimljivost za ovu plažu je da se na njoj snimali kadrovi Džejms Bond filma “Samo za tvoje oči” iz 1981. godine.
Plaža Marathias
Jugoistočno u odnosu na plažu Issos nalazi je još jedna lepa pešćana plaža, Maratias. Ona je manja od Issosa i ima više barova. Ova plaža je bolja za mlade koji žele provod. Postoji deo sa ležaljkama kao i slobodni deo plaže. Mi smo se smestili u Karma beach baru. Ležaljke su bile 15 evra. Kafić je lepo sređen, kafa i kokteli su dobri a muzika zaokružuje morsko uživanje. Zalazak sunca je bio spektakularan.
Plaža Barbati
Ova plaža se nalazi na istoku ostrva, severnije od glavnog grada Kerkire. Ipsos, mesto koje se dosta nudi u našim agencijama je blizu. Za razliku od plaža koje se nalaze na jugozapadu ostrva, Barbati je šljunkovita pa je ulaz malo teži. Ima dosta beach barova, kod kojih su ležaljke 15 evra. Samo smo na jednom imali situaciju da traže po 7.5 za svaku ležaljku i soncobran.
Plaža Gardenos
Na kraju dolazimo do nama najdraže plaže, smeštene na samom jugozapadu ostrva. Ova prostrana peščana oaza, dugačka oko dva kilometra i široka 25 metara, pruža mir i tišinu kakve nismo pronašli ni na jednoj drugoj plaži. Suncobrani ovde koštaju 10 evra, ali su znatno veći od onih na ostalim mestima, pa zaista pružaju pravu zaštitu od sunca tokom najtoplijeg dela dana. U neposrednoj blizini nalaze se i odlične taverne sa lokalnim specijalitetima. Plaža nas je toliko osvojila da smo joj se vratili i narednog dana – što dovoljno govori koliko nas je oduševila.
Kerkyra (glavni grad Krfa)
Kerkyra ima bogatu i slojevitu istoriju. Bio je pod vlašću Grka, Rimljana, Vizantinaca, Mlečana, Francuza i Britanaca, pre nego što je 1864. godine pripao Grčkoj. Ova raznovrsna uprava ostavila je dubok trag u arhitekturi, kulturi i svakodnevnom životu. Njegova stara jezgra nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Uske ulice, šarmantni trgovi i venecijanske zgrade čine ga jednim od najlepših gradova u Grčkoj. Mi smo oduševljeni gradom i jedva čekamo da ga opet vidimo.
Srpska kuća na Krfu
Za Srbe, Krf nije samo još jedno turističko ostrvo u Jonskom moru. Krf je simbol stradanja, prkosa, istrajnosti i konačne pobede. Tokom Velikog rata, nakon povlačenja preko Albanije u zimu 1915/16. godine, srpska vojska je na ovom ostrvu pronašla spas, ali i novu snagu za povratak u otadžbinu.
Na Krfu je osnovana bolnica, vojska se oporavljala, formirane su nove jedinice. Ovde je i doneta odluka o proboju Solunskog fronta, što će kasnije dovesti do oslobođenja Srbije.
Srpska kuća u gradu Krfu (poznata i kao Srpski muzej) čuva uspomenu na taj epski podvig. Kustos muzeja, Ljubomir Saramandić, često ističe da „nikada u istoriji jedan narod nije učinio takav podvig“ – podvig koji nije plod mita, već istorijske stvarnosti.
Dok svetski muzeji veličaju romantičnu predstavu Napoleona na slici „Napoleon prelazi Alpe“ slikara Žak-Luj Davida, srpska vojska je bez pompe i konja, bez topova i zlatnih epoleta, zaista prešla „svoje Alpe“ – albanske gudure, sneg, glad i smrt. I preživela.
Zato Krf za nas nije samo mesto odmora, već i mesto tihe zahvalnosti. Da bismo razumeli cenu slobode koju danas često uzimamo zdravo za gotovo – Krf mora ostati u sećanju.
Ostrvo Vido
Zbog nedostatka mesta na Krfu, teško ranjeni i oboleli vojnici prebačeni su na ostrvo Vido, koje je tada imalo tek nekoliko objekata. Vido je postao velika bolnica na otvorenom. Kako nije bilo mesta za sahranjivanje, mnogi koji su umrli od rana, iscrpljenosti i tifusa sahranjeni su u moru oko ostrva. Veruje se da je oko 5.000 srpskih vojnika položeno u more. To je postalo poznato kao „Plava grobnica”, po istoimenoj pesmi Milutina Bojića.
Na ostrvu Vido se danas nalazi mauzolej srpskim vojnicima, podignut 1938. godine zalaganjem jugoslovenske države i kralja Aleksandra I Karađorđevića. U neposrednoj blizini, u moru, postoji spomenik „Plava grobnica“ koji su 1933. podigli Grci, kao izraz zahvalnosti i poštovanja prema srpskim vojnicima.
Prošlo je trideset godina od kada sam sa srednjom školom posetio ovo sveto mesto. Sećam se te posete kao da je juče bila. Ostrvo Vido nas uči da čak i u najcrnjim danima ne smemo izgubiti nadu. Na svim fotografijama i pismima iz tog vremena vidi se umor, ali nigde očajanje. Pogledi su im umorni, ali odlučni. Želja da se vrate na svoja ognjišta bila je jača od bolesti, gladi, bola i smrti. Verovali su u povratak, čak i kada je sve izgledalo izgubljeno. I taj prkos, ta vera — opstala je. Zahvaljujući njima, i mi postojimo danas. Večna slava onima koji nisu dočekali dan povratka. Možda za nas ostaju bezimeni, ali njihova žrtva nije zaboravljena. Utkana je u svaki naš dan, u svaki slobodan korak, u svaku reč izgovorenu na jeziku za koji su dali život.
Janis Janulis
Grci su dočekali srpske vojnike sa empatijom i ljubavlju, deleći s njima ono malo hrane što su imali. Srpski narod do danas gaji duboko poštovanje prema grčkom narodu, posebno stanovnicima Krfa, zbog pomoći i gostoprimstva u najtežim trenucima istorije.
Janis Janulis je bio jedan od tih dobrotvora. Janis je živeo u selu Agios Mateos na Krfu, gde je 1916. godine, kada je srpska vojska nakon Albanske golgote stigla na Krf, dozvolio da se na njegovom imanju postavi vojni logor za odmor i lečenje ratnika Drinske divizije. Na njegovoj njivi sahranjeno je 560 srpskih vojnika koji su podlegli iscrpljenosti. Kasnije su njihovi posmrtni ostaci ekshumirani i preneseni na ostrvo Vido. Janis je zaveštao da se ta parcela više nikada ne obrađuje – iz poštovanja prema palim herojima. Srpski vojnici su mu na toj zemlji podigli spomenik, koji je svečano otkrio regent Aleksandar Karađorđević 17. maja 1916. godine. Grad Niš je 2010. godine jednu svoju ulicu nazvao po njemu.
Krf u srcu
Krf je mesto koje sam zavoleo i kome želim da se uvek vraćam.
Nadam se da će avio-linija iz Niša do Krfa opstati i u godinama koje dolaze. Još bolje, da će letovi postojati tokom cele godine, jer Krf nije samo letnja destinacija. Njegove lepote ne prestaju sa letom, već menjaju oblik kroz godišnja doba i svako ima nešto posebno da ponudi. Ipak, više od plavetnila mora i lepote arhitekture, mene su impresionirali ljudi. Njihova toplina, osmeh i vedar duh stvaraju auru oko ostrva koja vas obuzima. Na Krfu se osećate dobro, prihvaćeno, opušteno i poželite da ostanete duže nego što možete.
Makar jedan dan više. Bar još jedan sat.
